Грех Синеровог масера, допинг у туђим рукама

Спортисти и њихови тимови морају сваке године да прате актуелну листу забрањених супстанци и метода Светске антидопинг агенције како не би као Јаник Синер упали у замку коришћења недозвољених средстава. На листи се налазе многи суплементи и супстанце, од којих неке не доводе директно до побољшања перформанси на терену, односно не могу да утичу на резултате.

Синер је два пута био позитиван на забрањену супстанцу клостебол. Први позитиван узорак дао је 10. марта током такмичења на мастерсу у Индијан Велсу. Осам дана касније, његов други узорак поново је био позитиван на исти метаболит. Најбољи тенисер света није сносио одговорност за позитивне допинг налазе, јер му је у оба случаја уважена жалба.

Италијан је објаснио да је супстанца ушла у његов организам несвесно, због контаминације од члана његовог тима, који га је масирао, а претходно користио спреј са клостеболом на својој кожи. Иако Синер не сноси кривицу, резултати, новчане награде и бодови са турнира у Индијан Велсу су му одузети.

Проф. др Марија Анђелковић из Удружења за медицину спорта Србије објашњава за РТС да је теоретски могуће и да није необично да се у организам унесе недозвољена супстанца као у случају код Синера.

"Уколико се крема наноси на одређену (већу) површину, у дужем временском периоду (више од неколико дана) или на оштећену (повређену) кожу, ризик од ресорпције се свакако повећава. Клостебол припада групи анаболичких стероида и његова употреба у спорту је забрањена према Листи забрањених допинг средстава коју доноси Светска антидопинг агенција", каже Марија Анђелковић.

Вртлог допинга 

Медији су пренели информацију да је у Синеровим тестовима пронађен клостебол мањи од милијардитог дела грама. У Италији постоје препарати, попут спреја који је користио масер најбољег светског тенисера који садрже клостебол и последњих година било је спортиста из те земље који су били позитивни на ову супстанцу, попут Матилде Паолети и Маријана Тамара.

"Примена крема тј. топичка примена препарата се у спорту сматра дозвољеном, али спортисти изузетно ретко користе креме као ову која је употребљена у Синеровом случају. Најчешће користе креме које у себи имају аналгетике или антибиотике, што је дозвољено, или креме које у себи имају глукокортикоиде што је исто дозвољено. Из тог разлога се око локалне примене крема или спрејова не воде дебате и сматрају се у принципу дозвољеним јер нико не користи креме са стероидима и ово је први пут да лично чујем за такву крему, као и за сам клостебо", наводи проф. др Марија Анђелковић.

Професорка Анђелковић каже да је врло вероватно клостебол брзо помогао при зарастању ране код сарадника који је масирао тенисера. Међутим, додаје да постоји низ нејасноћа у вези са овим случајем.

"Зашто је уопште купио крему која у себи има забрањену супстанцу и има знак за допинг; да ли је тренер рекао физиотерапеуту да је унутра допинг супстанца или не, пошто око тога постоје несугласице; зашто је физиотерапеут масирао са посекотином на руци; зашто није прао руке пре масаже или носио рукавице; како је Синер успео два пута да у једном дану обори своје суспензије након допинг позитивног случаја; како се дефиниција апсолутне одговорности у спорту (спортиста је увек одговоран за све што унесе у своје тело) овога пута није применила јер Синер није 'унео' свесно супстанцу; како за разлику од других спортиста неће одговарати са стручност људи у свом тиму коју су неминовно направили грешку; зашто су му одузети бодови ако нема повреде правила и допинг позитивног случаја… Много је тога о чему може да се дискутује – правних, етичких и медицинских, чак и без било какве острашћености у вези са овим случајем", наглашава професорка Анђелковић.

Случајеви допинга у тенису

Ова афера није први случај у коме је тенис захватила допинг криза. Постоје и ранији примери из којих су играчи излазили као "победници", попут случаја са Маријом Шараповом, која је 2016. године суспендована након што је била позитивна на супстанцу мелдонијум, као и Ришара Гаскеа који је 2009. био накратко изопштен из тениса због конзумације кокаина.

Mелдонијум је додат на листу забрањених супстанци Светске антидопинг агенције 1. јануара 2016. Шарапова је признала да је користила лек више од 10 година из здравствених разлога, али није била свесна да је та супстанца постала забрањена. Првобитно је суспендована на две године, али је та казна касније смањена на 15 месеци након што је утврђено да није намерно прекршила правила. Код Гаскеа је утврђено да је мала количина кокаина доспела у његов организам случајно, након што је тенисер пољубио жену у ноћном клубу која је користила кокаин. Након краће суспензије ослобођен је кривице.

Један од најпознатијих догађаја у вези с допингом у Србији догодио се Виктору Троицком који је 2013. суспендован на 18 месеци због кршења антидопинг правила. Подсетимо, српски тенисер због болести није дао узорак крви на турниру у Монте Карлу и добио је велику суспензију у тренуцима када је био на врхунцу каријере.

И двострука гренд слем шампионка Симона Халеп је на Ју-Ес опену 2022. године била позитивна на забрањену супстанцу која стимулише стварање црвених крвних зрнаца, а потом је оптужена и због неправилности у биолошком пасошу. Суспендована је у септембру 2023. на четири године. Суд за спортску арбитражу смањио је почетком марта суспензију са четири године на девет месеци.

Многи спортисти, укључујући и Андре Агасија су се у ранијим фазама каријере суочавали са сличним проблемима, што показује да је допинг дугогодишњи изазов у свету спорта.

Синерове одбране и последњи дани пре Ју-Ес опена

Синер је отпустио кондиционог тренера Умберта Ферару и физиотерапеута Ђакома Налдија неколико дана након што је објављено да је два пута био позитиван на поменуту недозвољену супстанцу.

"Ја сам чист и поштен. Људи знају ко сам, моји навијачи то знају. Они који ме познају, знају да никада нисам прекршио правила и не бих урадио ништа противзаконито. У овим тренуцима многи су ми били блиски и схватио сам да имам пријатеље. Играо сам са тежином у мислима и прошло је добро, али очигледно дa oтклањање ових мисли може само учинити да се осећам боље и да играм Ју-Ес опен пуним плућима", рекао је први тенисер света уочи почетка последњег гренд слема у сезони.

Поред индивидуалне одговорности, постоје и дужности стручног тима који морају бити подједнако едуковани као и спортиста.

"Кривица нажалост увек иде према спортисти, а за стручни тим само ако се јасно докаже. Али овде су изостала оба момента што је у свету спорта и тениса изазвало велико негодовање са разлогом", рекла је проф. др Марија Анђелковић.

Марија Анђелковић каже да спортисти могу да науче из овог интригантног случаја, пре свега у сфери обавештавања и едукације у домену онога што се тиче њихових тела и конзумације одређених супстанци. 

"Синер је доказао да се и о кремама и спрејевима може мислити другачије, ако неко користи крему са анаболичким стероидима. Кожа је највећи орган нашег тела и моћ ресорпције је велика, зато увек треба водити рачуна шта се на њу наноси и увек треба поштовати упутство за лек и проверавати Листу забрањених допинг средстава која се обнавља сваке године", закључила је Марија Анђелковић за РТС.

Јаник Синер се тренутно налази у Њујорку где се припрема за почетак Ју-Ес опена на коме је најбољи резултат направио 2022. године пласиравши се у четвртфинале у коме је поражен од великог ривала Карлоса Алкараза. 

Пред Италијаном ће у Њујорку извесно бити велики притисак због допинг афере, како на терену, тако и ван њега, јер ће пажња додатно бити усмерена ка првом тенисеру света.