Нека мисли ко шта жели, Ђоковић је заиста најбољи у историји

Освајањем 22. гренд слем титуле у каријери, Новак Ђоковић је поново постао најбољи тенисер у историји белог спорта. Додуше, то је аксиом, али нека статистика уради свој део посла. Да не буде никакве сумње (уколико уопште она постоји).

Чини се да Новак никада убедљивије није освојио неки гренд слем у каријери као Аустралијан опен ове године. Само један изгубљен сет на турниру, као и убедљив тријумф против Стефаноса Циципаса у финалу довољно говоре колико је Новак био доминантан у Мелбурну овог јануара.

Ђоковић је освојио 22. гренд слем трофеј у каријери, чиме се изједначио на врху вечне ранг-листе освајача најважнијих тениских турнира са Рафаелом Надалом.

Био је то вероватно једини критеријум који су "надалисти" и "федереристи" имали да оспоравају српском тенисеру ореол најбољег тенисера свих времена. Сада га више немају.

Чак је и Циципас после меча изјавио да је Новак највећи играч који је држао тениски рекет у рукама, а таква похвала од свеже пораженог финалисте није мала ствар.

Мишљења су различита, свако има право на свој суд, али мишљење је једно, а чињенице нешто сасвим друго.

Мало је рекорда које Новак није оборио у тенису, а држи оне најважније – број освојених гренд слем турнира 22 (дели прво место са Надалом), број освојених мастерс титула 38, број освојених Завршних турнира 6, највише година завршених на првом месту 7, највише недеља проведених на првом месту АТП листе 373...

Победом над Циципасом, Новак се вратио на место које му припада, поново је светски број 1 и поново ће имати прилику да нападне рекорд Штефи Граф, која је на првом месту ВТА листе провела 377 седмица.

Тешко је не размишљати о томе шта би било да Новак прошле године није депортован из Аустралије, или да му је дозвољено да учествује на Ју-Ес опену...

Али, из угла српског шампиона, то је потпуно неважно. Једино што је битно је да је здрав, мотивисан и спреман да покори свет. Од турнира до турнира, па где се заустави.