Писмо које ће променити поглед на тенис: Драги Доминик...

Новак Ђоковић предложио је да се нижерангираним тенисерима пружи финансијска помоћ док траје прекид сезоне због епидемије коронавируса, али је Доминик Тим био против, рекавши да се бројни тенисери и тенисерке уопште не труде.

Сада је и Тим добио одговор. Алжирска тенисерка Инес Ибу послала је Аустријанцу отворено, врло лично писмо у којој говори шта је све прошла у животу како би била ту где је сада, тренутно на 620. месту ВТА листе.

"Драги Доминик. Пошто сам прочитала твоју изјаву, запитала сам се шта би било са мојом каријером, самим тим и са мојим животом, да сам на твом месту. Како изгледа бити Доминик Тим? Почела сам да замишљам како би било да су ми родитељи тениски тренери када сам са шест година први пут узела рекет у руке и одмах се заљубила у њега. Док сам одрастала у предграђу Алжира, у скромној породици и са родитељима који никакве везе нису имали са тенисом, не могу да се отмем утиску да би помогло. Али, не кривим тебе за то. Престала сам да размишљам о томе, пошто не можемо да бурамо где смо рођени."

Инес је испричала своју животну причу.

"Код нас, уколико пада киша седам дана, тренирамо бекхенд у теретани"

"Сада схватам колико сам благословена што имам такве родитеље, које волим највише и не бих их мењала низашта на свету. У земљи као што је моја није лако бити жена спортиста. Никада нећу моћи довољно да се захвалим родитељима за подршку и жртву коју су поднели како бих јурила за својим сном. Када би само знао, Доминик."

"Иако моји родитељи нису тениску тренери, могли смо да рачунамо на локалне терене. Упс! Да ли си знао да су у Алжиру ИТФ јуниорски турнири врло, врло ретки и да не постоји ниједан професионални турнир, ниједан тренер интернационалног нивоа, чак нити један терен у затвореном? Не знам како је код тебе, али код нас уколико пада киша седам дана – тренирамо бекхенд у теретани. Уоште не причам о квалитету објеката и терена. Нисмо чак ни знали на којој подлози играмо, на трави или шљаци."

"Али, немој погрешно да ме схватиш. То ме није спречило да направим свој пут и чак да постанем једна од најбољих тенисерки на свету у узрасту до 14 година. Зарадила сам прве ВТА поена освојивши турнир 10.000 у том израсту. Врло импресивно, зар не? Као и ти, ушла сам у врх ИТФ јуниорског узраста. Можда не у првих десет, али била сам 23. на свету. Није лоше за некога из Африке?"

"Новинари су ме назвали 'тениским чудом', а то уопште није шала. Врло мало младих Африканаца је то успело пре мене, али нико из моје земље. Да сам тада била део твог магичног света, вероватно бих привукла пажњу многих спонзора и федерација би се бринула о мени. Али, то се није десило. Велики проивођачи спортске опреме уопште не постоје у Алжиру. Осим минималне помоћи у опреми и подршке локалних компанија. успела сам да обезбедим минимум за учешће на јуниорским гренд слемовима. У Африци буџет спортисте тешко одлази на банковни рачун."

"Најбоља тенисерка у земљи, у врху светске листе, али без новца"

"Питам се шта би у мом животу било другачије да сам била део твог уског круга, да смо делили исто окружење и правила. На пример, који је најбољи тренутак да се отиснем у професионалце. Нико о томе нема појма у Алжиру. Какав би утицај имао солидан буџет на моју каријеру – променило би мој читав живот. Коначно би могла родитељима да купим поклон. Сањам о том дану."

"Најбоља тенисерка у земљи, у врху светске листе, али без новца. Нисам сигурна да би то могло да се деси у твојој земљи или било којој другој европској. Али, то ме није зауставило. 'И таме се рађа светло', кажу. Када се све распадало и ишло ка завршетку моје каријере, имала сам срећу да наиђем на помоћ. На људе који су се бринули о мени и обезбедили ми минимум, да једем и спавам, било на турнирима, било у свакодневном животу. Друфи су ми помогли са опремом, а неке добре душе помогле су ми са условима за спорт. Ситуација је била безизлазна, али сам нашла пут и постала професионалац."

"Ипак, живот понекад уме да буде суров. Повредила сам се у најгорем тренутку, када је ИТФ променио правила. Нисам сигурна да је то утицало на тебе, али – кога брига? Финансије су кључне да би се вратили у форму, то сам итекако осетила. Али, још једном нисам дозволила да ме то заустави. Упркос свим недаћама, успела сам да се вратим на ВТА листу. Данас имам 21 годину и 600. место на листи. Још увек се надам да ћу остварити свој сан због којег сам жртвовала детињство, образовање, пубертет, породични живот, пријатеље, финансије, родитеље, празнике, цео живот..."

"Терен би требало да буде тај који ће одлучити о исходу моје каријере, не финансије"

"Питам се, Доминик, како изгледа имати тренера који ти помаже на туру. Лични тренер, физиотерапеут, тренер за менталну припрему, посвећен тим. Већи део времена живим сама. Ја сам усамљена дама која путује увек најјефтинијим путем. Жртвујем време, тренинге и опоравак, како би се пријавила за најобичнију визу. Без гаранција да ћу је добити. Нема црвеног тепиха, нема пропусница, нема шенгена... А заборавих да поменем, виза ми је потребна било где да идем. Разматрам сваку могућност да смањим трошкове, а освојим највише поена. Смештена сам далеко од турнира, како би смањила трошкове. Мењаш ли бетон и шљаку из недеље у недељу, завршаваш ли турнир са рупама у патикама као ја?"

"Доминик, како је то поклонити нешто родитељима? Како је то видети их више од недељу дана у току године? Да можеш да прославиш рођендан са њима? Све те жртве су саставни део спорта. Ипак, терен би требало да буде тај који ће одлучити о исходу моје каријере, не финансије. То је потпуно непоштено. Суочавам се са тим сваког дана без приговора, сваки дан се борим, у тишини."

"Драги Доминик, за разлику од тебе, многи деле моју реалност. Нисмо до сада преживели захваљујући твом новцу. И нико од тебе није тражио ништа. Иницијатива је потекла од великодушних играча који су показали саосећање високе класе. Играча који су жељни да шире солидарност и нађу решење како би направили разлику. Шампиона по сваку цену."

"Доминик, ова криза нас ставља у изазовне ситуације. Открива ко је заиста какав. Помажући играчима помаже се тенису да опстане. Ова игра је племенита. Смисао спорта је да се истакну најталентованији, најупорнији, највреднији, најхрабрији. Или можда желиш да играш сам на терену? Доминик, нисмо тражили ништа од тебе, осим мало поштовања за нашу жртву. Играчи као што си ти терају ме да наставим за сном – молим те, немој то да упропастиш."