Из Њујорка за РТС: Велико финале Ју-Ес опена

Ако је могуће тражити мрљу у Ђоковићевој каријери, то је вероватно учинак у финалима Ју-Ес опена и његових исподпросечних 2-5 (процентуално, ово му је најслабији турнир у финалима). Само је Иван Лендл завршавао Ју-Ес опен као други толико пута, али он има три титуле (а вреди додати да је Лендл свих осам финала играо заредом током невероватног периода доминације 1982-89; Бјерн Борг у њујоршким финалима 0-4.) Посматрајући сва гренд слем финала заједно, Ђоковић ће покушати да избегне свој десети пораз, а само Федерер (20-10) и Лендл (8-11) су "двоцифрени" у тој категорији.

Иако је на овом турниру Дел Потро виши носилац од Ђоковића (#3 наспрам #6), то је математичка последица њиховог АТП ранга проузрокована Ђоковићевом повредом, дугим одсуством са терена и осцилацијама приликом повратка почетком године. Српски тенисер важи за фаворита – пред старт турнира, ношен бриљантним наступима у Вимблдону и Синсинатију, букмејкери су му давали највеће шансе да тријумфује 5-2 (на два уложена долара добили бисте пет), док је Аргентинац био тек пети (14-1). Пред данашње финале ситуација је иста и Ђоковић је фаворизован са квотом од -250 (на један уложени долар зарадили бисте само 1,40) наспрам +190 за Дел Потра (на један уложени долар зарадили бисте скоро три).

Ова два тенисера су до сада играла 18 пута и Ђоковић води са 14-4 у међусобним дуелима. Та четири пораза су била болна, али су се махом десила у специфичним ситуацијама: Дејвис куп (2011) и Олимпијске игре (2012. и 2016); током АТП сезоне, Аргентинац је победио само једном (Индијан Велс 2013).

Другим речима, Дел Потро никада није тријумфовао против Ђоковића на неком Гренд слему (0-4) или у финалу неког турнира (0-1). На тврдим подлогама, Новак води са 13-3, укључујући 3-1 у дворанама и 7-2 напољу. Коначно, српски тенисер је победио у последња три дуела.

Све су шансе да ћемо гледати добар и узбудљив меч: један од најбољих сервера данашњице (Дел Потро) против једног од најефикаснијих ритернера свих времена (Ђоковић); најјачи форхенд (Дел Потро) против најубитачнијег бекхенда (Ђоковић).

Дел Потро је на папиру имао тежи пут до финала, последња четири меча су му била против носилаца, али је на путу до финала изгубио само један сет (тај-брејк у првом сету четвртфинала против Џона Изнера). Уз то, он је први завршио полуфинале, где му је Рафаел Надал предао после два сета, па је нешто одморнији. Дел Потро је био изванредан у том мечу, агресивном игром је притискао Надала, и није поклекнуо када је при крају првог сета пропустио сет-лопту на 5-4, али ни када је на 5-6 имао 0-15 и 15-30. Популарни Дел По је фајтер који игра до краја.

Оно што посебно охрабрује Ђоковићеве навијаче јесте чињеница да игра све боље и боље како турнир одмиче. Новак није изгубио сет од другог кола, а у последња четири меча је убитачном конзистентношћу распарао плејаду неугодних противника. Драгуљ је бар за сада свакако био полуфинални меч са Кеијем Нишикоријем, тврдим противником на тврдим подлогама који је пре четири године овде зауставио Ђоковића у полуфиналу. Међутим, у петак је Србин био на врхунцу своје игре, сигурним сервисом (само две брејк лопте дозвољене и ниједна реализована) он је шетао Кеија по целом терену (поготову када је у једном моменту Јапанац показао знаке да га мучи зглоб) и погађао линије када је требало. Чак и једина статиска која је на први поглед забрињавајућа, реализација брејк лопти, само 4/17, заварава зато што је тих 17 прилика било распоређено у шест гемова, од којих је Ђоковић на крају само два пута пропустио прилику да освоји гем на Нишикоријев сервис. Другим речима – мучио се мало више него што би требало, али је на крају успевао да сломи отпор.

Кључни моменат пораза од Нишикорија пре четири године били су временски услови, јер је тај меч игран по изразито тешком дану. Зато је једна од интересантнијих тема данас да ли ће кров стадиона Еш бити затворен или не. У Њујорку се после подне очекује киша (71 одсто шансе) и температура од само 13 степени. Ово је турнир на отвореном, и организатори радије не би затварали кров – поготову не после фијаска на овогодишњем Аутралијан опену, када је одлука да се кров за финале између Федерера и Чилића затвори протумачена на много места као фаворизовање старијег Швајцарца. Америчка тениска федерација је током ове две недеље турнира одолела импулсима да се кров затвори због несносних врућина и спарине који су умногоме утицали на квалитет игре, а можда и неке од резултата у тесним мечевима типа Милман – Федерер и Надал – Тим. Ситуација са временом се драстично променила у само неколико дана после наглог захлађења. Јучерашње женско финале је играно под кровом због кише, и оно што домаћини сигурно најмање желе јесте да меч почне са отвореним кровом, али да онда падне киша и натера их да направе десетоминутну паузу, колико траје затварање крова. (Ако се почне са затвореним кровом, или ако се кров у неком моменту затвори, то је онда то – више нема отварања.)

Ако кров буде затворен, имаћемо практично дворанске услове – не потпуно зато што је стадион Еш много већи од било које дворане (сем можда О2 у Лондону), па је кретање ваздуха друкчије. Под кровом се обично игра брже, што би требало да донекле фаворизује доброг сервера (Дел Потро), али такође лоптица одскаче нешто ниже, што би одговарало флексибилнијем (и нижем) Ђоковићу.

Други важан моменат ће бити понашање публике. Колико год се Ђоковић кроз све ове године труди на све могуће начине да просто натера Њујорчане да га воле (одличним партијама, анимацијом типа имитирања колега или "непланираним" спаринговањем са Мекинроом, ношењем капе њујоршких ватрогасаца, коректним изјавама, бацањем срца у публику...), то у принципу не даје превелике резултате. Од свих великих турнира, утисак је увек да му је Њујорк најтеже гостовање и да "тениски" навијачи овде обично нађу неки разлог да навијају за Новаковог противника (ма ко то био), а понекад и отворено против српског тенисера. Уз то, Дел Потро је један од најпопуларнијих играча данашњице, и има репутацију доброћудног дива. А као и на свим великим такмичењима широм света, Аргентинаца овде има пуно, до сада су седели у нижим (скупљим) седиштима, и били су изразито гласни у својој подршци Дел Потру.

Иначе, атмосфера је овде већ изразито наелектрисана после јучерашњег Серениног фијаска у женском финалу, када је (поново) вређала и нападала судију (назвавши га лажовом и лоповом) због чега је била кажњена губитком поена, а касније и целог гема. Као резултат тога, публика је током церемоније предаје пехара агресивно звиждала (претпостављамо судијама и званичницима) и тиме упропастила историјски моменат Наоми Осаке – њен први мејџор.

Све у свему, очекујемо одлично и узбудљиво финале.