Љубав је моја снага

"Љубав моје девојке, љубав моје браће, љубав мојих родитеља, љубав мојих пријатеља, људи који су ми најдражи у животу. Ја из те љубави црпим позитивну енергију на терену која ми да је снагу да победим", почео је Ђоковић.

Схватате ли да за многе људе који вас не познају лично, Ви управо то јесте, да Ви то многим људима представљате, тај извор енергије, самопоуздања, инспирације? Говоримо о људима које никада нисте видели.

"Мени је изузетно драго ако је могу на некога на тај начин да утичем. То је чињеница, ја се заиста поносим својим реултатима које сам постигао у досадашњој каријери и ако могу да служим неком детету, неком младом тенисеру, спортисти, уопште младом човеку који жели да има неку здраву визију живота и ако ја могу да му помогнем, ја ћу бити изузетно срећан".

Јесте ли приметили да су се људи око вас променили у претходнихх десет година или сте се Ви изменили? Негде сам чуо да је Борис Бекер једном рекао да су се око њега људи мењали, а не он.

"Па, ја се трудим да се не мењам уопште. Ја сам свестан да се околности и ситуације око мене мењају и, уопште, пажња коју добијам сада као први играч света је потпуно другачија него она коју сам добијао у протеклих пар година. Ја сам тога свестан, поглед света спорта, углавном, на мене, на моју каријеру, на моју личност, јесте дручачији. Међутим, мој став, моја посвећеност, моје неке навике, углавном су остале исте. Исто важи и за људе који ме окружују, јер имам исте пријатеље које сам имао од своје шесте или седме године. Са фамилијом сам веома близак, емотивно смо везани. Девојку имам шест и по година. Заиста немам разлога нешто да мењам у свом животу. Искушења, као што сам малопре споменуо, на сваком су кораку. И наравно, имати толико избора и толико посластица, да тако кажем, које бисте волели можда да пробате, које бисте желели и које мислите да су добре по вас. Човек учи из својих грешака, из својих искустава. Свакодневно имате неку другу школу, али оно што сам ја научио, ту неку филозофију коју сам себи створио, јесу једноставност и уравнотеженост у животу."

Времена је било све мање.

Ја ћу сада поставити једно питање које је можда сувише директно или индисктретно, али, на пример, мој утисак је да се Рафаел Надал изузетно променио у односу према Вама у протеклих годину и по дана. И још једна ствар, молим Вас, зашто и да ли сте Ви приметили да противници Вама не аплаудирају за поенм а да Ви то чините?

"Занимљиво запажање. Ја заиста не могу да осуђујем никога, зато што свака јединка, сваки човек је другачији. И самим тим, ја нисам у њиховој кожи и не могу да кажем шта је исправно а шта није, јер свако ради оно што мисли да је најбоље. Ја поштујем свачије мишљење и свачији поступак. Ја имам неки поглед и неку филозофију на живот и на понашање и на карактер, неку доследност и ја се тога придржавам. Сви ми долазимо из различитих култура. Ја, опет, остајем при мишљењу да је Надал велики спортиста и да је веома коректан. Имам изузетно поштовање према свим својим највећим ривалима и колегама, јер знам кроз шта пролазе, кроз неко моје искуство. Тако да, опет кажем, не могу никога да осуђујем. Циљ ми је да наставим с оним што радим најбоље. Сви се ми трудимо на терену да победимо једни друге. Ван терена Вас уверевам да су многи играчи другачији, да у свом приватном животу имају то друго лице, неку другу страну свог карактера коју испољавају. На терену, веома је тешко имати ту професионалну деформацију, јер сте Ви тамо са разлогом да победите".

Линк према вести на енглеском