Србија бруси форму против Чилеа

Противници за припремне утакмице уочи великих такмичења се бирају по веома једноставној формули сличности са ривалима у групној фази или, ако сте селекција у рангу Немачке или Шпаније, са очекиваним ривалима у нокаут фази. Релативно просто...

Зашто онда Србија игра са Чилеом? Тешко је рећи јер, осим боје дреса, не постоји ма каква сличност са репрезентацијом Швајцарске. Костарика је географски ближе, али је у сваком другом смислу од Чилеа удаљена барем колико и претходно поменута репрезентација. Не постоји много (или уопште) сличности у игри и моделима у игри шампиона Јужне Америке и једне од најбољих селекција Централне Америке.

Но, Фудбалски савез Србије је одлучио да противник буде Чиле и о тој одлуци је сада илузорно дебатовати. Оно што пак овај меч може да пружи јесте увид у систем (термин селектора Крстајића) који ће користити Србија на Светском првенству.

Оно што је тренутно познато о њему, изузимајући оно што је виђено у дуелу са Нигеријом – свакако не и у дуелу са Мароком – јесте да се у њега не уклапа Мијат Гаћиновић, момак који је имао веома добру сезону у Бундеслиги. Некадашњи фудбалер Војводине је освојио и Куп Немачке са Ајнтрахтом из Франкфурта, али су предност, због декламованих сетова атрибута, добили други фудбалери.

Ваља очекивати да ће Србија играти у једној од две варијације 4-5-1 система, дакле у 4-2-3-1 или у модерном 4-3-3. Прва варијанта делује реалнија јер дозвољава акомодацију Немање Матића и Луке Миливојевића као пара "шестица" испред дефанзивне линије, као и укључивање Сергеја Милинковића-Савића на врху троугла на средини игралишта.

Уколико узмемо да је Александар Митровић сигуран на позицији нападача, а Душан Тадић на месту "изокренутог крила" (фудбалера који игра на супротној страни, односно, у овом случају, левоноги играч на десном боку), остаје дилема шта чинити са левим крило.

Филип Костић је избор који нуди дубину и, по потреби, нападачку ширину (мада, наравно, Александар Коларов ће играти левог бека). Некадашњи фудбалер крагујевачког Радничког је, уз то, способан да акције у нападачкој трећини брзо реши центаршутом или шутом, иако није увек најучинковитији када то ради. Али сама важност те радње јесте у томе да се, иако се не угрожава гол ривала по сваку цену, онемогући његов напад у офанзивној транзицији, јер је управо одбрана у транзицији између два облика можда и највећа мана нашег националног тима.

Младен Крстајић може да одлучи да, као у мечу са Грузијом, наравно у другом систему, упари Тадића и Адема Љајића. Тада би Србија, као рецимо Шахтар из Доњецка, играо са три "десетке" између линија противника, што нашем тиму може донети неопходну разноврсност у трећој и четвртој фази поседа.

Неки комбо две опције јесте укључивање Андрије Живковића у тим, који има импресивну сезону у Бенфики, у којој игра као "осмица" (предњи везни у обрнутом троуглу 4-3-3 система). Млади фудбалер, који је, не својом личном кривицом, отишао на не превише леп начин из Хумске у којој је де факто одрастао, има веома лепу селекцију решења и способност да подједнако добро приликом паса или ударца користи сва три главна дела стопала (рис, унутрашња и спољашња страна). То његовом додавању, уопште сваком његовом потезу, даје велику дозу непредвидивости. Живковић је оно што у Немачкој зову nadelspieler (фудбалер игла), односно играч посебно способан да игра на малом простору, често негативно оријентисан, дакле окренут од жељеног правца кретања и прогресије напада.

Још једна ствар на коју треба обратити пажњу на овом мечу јесте понашање дефанзивне линије, која је све до недавно играла са три дефанзивца (прецизније пет, јер су се wing бекови спуштали, баш као и крила, те је формирана 5-4-1 средња зона). Механизми кретања без лопте не би требало да буду превише различити (о томе више неки други пут), али обрасци и платформе које се формирају приликом уласка у игру, дакле у првој фази поседа, поприлично су другачији. Надамо се, и верујемо, да је селектор Крстајић успео у овом периоду да устоличи принципе које ће наши репрезентативци са успехом имплементирати на самом терену.

Светско првенство, кажу, почиње са првом припремном утакмицом. Светско првенство, дакле, за Србију почиње у 20.00 часова на Меркур арени у Грацу. Пренос је на нашем Првом програму.