Лекић: Бићу спона између играчица и селектора, потребно је едуковати децу о рукомету

Лекић је 30. септембра именована за генералну менаџерку женских репрезентација Србије.

"За мене је ово нова функција, видим је као део мог развоја. Увек сам себи била највећи противник, притисак ме је мотивисао и гурао из зоне комфора. Управо је ово нешто ново за мене, а опет доста тога и познајем, начин управљања свих селекција РСС. Требало би да будем спона између играчица и селектора и неко ко ће својом визијом, уз стручне људе покушати да изгради систем и нешто што треба да траје", рекла је Лекић.

Она је навела да треба да се прошири база рукомета у Србији и додала да је потребно едуковати децу.

"Медаље доносе популарност, а ми смо последњу медаљу у женском рукомету освојили 2013, а у мушком 2012. године. Питање је шта да радимо кад немамо медаље, потребно нам је ширење базе и едукација деце о рукомету. Од предшколског узраста до основних школа, потребно је ради са децом и анимирати их. Из тога ћемо изнедрити најбоље, а касније ћемо водити рачуна о репрезентативцима, од пиониског, кадетског и јуниорског узраста, њима су неопходни прави савети, тренери и едукација шта у ствари носи живот професионалног спортисте", изјавила је некадашња рукометашица Србије.

Лекић је поручила да очекује да рукометашице Србије изборити пласман у другу рунду на предстојећем Светском првенству, које ће се одржати од 26. новембра до 14. децембра у Немачкој и Холандији.

"Идемо прво корак по корак, нисмо у ситуацији да претимо, али можемо да сањамо и маштамо. Имамо повољан жреб, Исланд и Уругвај су репрезентације које морамо да победимо, да тако кажем жаргонски. Играмо и са домаћином Немачком, то ће бити празник рукомета, пуна хала, биће феноменално. Најлепше је бити сензација, ја то нама желим. Пролазак даље значи укрштање са Црном Гором и Шпанијом, имамо повољан жреб, са свима можемо да играмо. Најбитиније је да сви дођу здрави на окупљање пред СП. Девојке су расположне, нови селектор је ту, имам искуства са шпанским тренерима", рекла је Лекић.

Истакла је да је 2013. година била најбоља у њеној каријери, када је освојила сребрну медаљу са Србијом на Светском првенству, Лигу шампиона са Ђером, а била је и проглашена за најбољу рукометашицу света.

"Звучи много лепо, сваки спортиста каже да не размишља исто у тренутку када има успехе и касније. Осећам понос и захвалност за све са којима сам играла, за тренере, ово је тимски спорт. Без њих би било тешко било шта остварити. Све је то била феноменална симбиоза. У тој позицији сам се нашла уз много труда, рада и дисциплине", навела је менаџерка женских селекција РСС.

Лекић је поручила да је за њу највећа жал што није играла на Олимпијским играма.

"Задовољна сам бројем људи које сам упознала кроз спорт, то су невероватна познанства, која су ме пратила кроз живот. Спорт пружа много, сазрева се брзе него у другим професијама. Медаље долазе саме по себи, некада је за мене био успех да освојим одличје, а сада је цео процес који сам прошла. Највећа жал у мојој каријери је што нисам играла на Олимпијским играма, увек сам тешко проживљавала што нисам тамо. Надам се да ћу то остварити сада у новој улози", изјавила је Лекић.

Додала је и да је плакала пред последњу утакмицу коју је одиграла за репрезентацију Србије. у априлу против Словенију у баражу за Светско првенство.

"Било ми је много тешко пре ту утакмицу. Нешто што сваки спортиста може да пожели, играле смо пред пуном халом у Бору. Успеле смо да преокренемо, победимо Словенију и пласирамо се на Светско првенство. То је био крај какав сам могла да пожелим", рекла је Лекић.