Рио, српски олимпијци се не боје Зика вируса

На путу за Рио препреке нема, макар не за наше спортисте. У форми су и спремни за такмичења, а спремни су и за све здравствене ризике, које носи овогодишњи пут за Рио.

"Сви релевантни фактори на међународном и нашем нивоу су у потпуности инволвирани у припрему мисије и са позиције здравства и безбедосности. Ни у једном тренутку, ни код једног спортисте није постојала дилема да ли отићи или не отићи на Олимпијске игре или наступати за Србију", рекао је шеф Мисије Олимпијског комитета Србије Дамир Штајнер.

Спремне су и торбе шесточланог лекарског тима Олимпијског комитета. У њима су лекови, санитетски материјал, опрема за физикалну терапију, али и све што је додатно потребно.

"Ми смо припремили за све спортисте и све лица која ће ићи за Рио и у село читав сет заштитних средстава, заштитних средстава за кожу и за одећу - репеленте и то специфичну која делује на Аедес комарце који делују на Зика вирус, јер сви репеленти не делују на све комарце, већ постоји спецична. И друго што ћемо урадити, а то је већ урадио олимпијски комитет у набавци спортске опреме у којој доминирају опреме са дугим рукавима", рекао је председник Здравствене комисије ОКС проф. др Драган Радовановић.

Током припрема, савети су стизали и из Института "Батут".

"Ми смо у том циљу припремили бројне материјале везане за олимпијце као информације, обавили смо неколико разговора са њиховим лекарским тимовима из свих савеза", рекао је директор Института "Батут" др Драган Илић.

Цревне заразне болести, жута грозница, Зика вирус – могуће су претње у Бразилу. Симптоми Зика вирусне инфекције су: повишена температура, главобоља, осип, болови у мишићима...

"По повратку овде ми саветујемо свим спортистима и онима који су имали неке тегобе, а могу бити сумња на Зика, али и они који нису имали. Преко 80 одсто има инф без симптома, да дођу овде код нас у Батут да поразговарамо и урадимо тест", каже др Илић.

Како би се заштитили од цревних заразних болести, спортистима саветују да не једу на улицама или у ресторанима у граду, већ само на местима где је организована исхрана за њих.