Маркери спортске 2010.

Централни спортски догађаји 2010. године биле су зимске Олимпијске игре у Ванкуверу, на којима су доминирали Канада са 14, Немачка са десет и САД и Норвешка са по девет златних медаља, и фудбалско првенствио света у Јужној Африци, које је завршено тријумфом Шпаније.

Олимпијске игре обележила је Норвежанка Марит Бјорген, која је у нордијским дисциплинама својој земљи донела три златна одличја - у спринту класичним стилом, у потери на 15 километара и штафети 4x5 километара.

Захваљујући тој 30-годишњој такмичарки, Норвешка је са 12. места, које је са три златне медаље заузела, на ЗОИ у Торину 2006. године, скочила на високо четврто место по укупном учинку у Ванкуверу.

Бјорген је и сезону 2010/2011 почела са осам узастопних победа у Светском купу и тако само потврдила да је међу најбољим спортисткињама света ове године.

Једна од хероина Игара у Ванкуверу била је и Словенка Петра Мајдич, која је упркос боловима због прелома ребара, задобијеног после пада у јарак, уочи квалификација спринта, успела да уђе у финале и освоји бронзану медаљу.

Швајцарац Симон Аман тријумфовао је у обе појединачне дисциплине у ски скоковима и тако поновио успех са Игара у Солт Лејк Ситију 2002. године. Своју доминацију Аман потврдио је и одбраном титуле у Светском купу.

У алпском скијању две златне медаље, у слалому и суперкомбинацији, освојила је Немица Марија Риш, али епитет "снежне краљице" ипак припада Американки Линдзи Вон, која је поред златне олимпијске медаље у спусту освојила и трећу узастопну титулу победнице Светског купа.

Код мушкараца, Швајцарац Карло Јанка заблистао је у олимпијском велеслалому, а после тога је тријумфовао и у генералном пласману Светског купа.

Једна од јунакиња Игара била је и јужнокерјска уметничка клизачица Ју Наким, која је лепотом покрета и лакоћом извођења најтежих елемената заслужила 228,56 поена, чиме је остварила најубедљивију победу у историји Игара, надмашивши другопласирану Јапанку Мао Асаду за чак 23 бода.

У конкуренцији мушкараца, Американац Еван Лајсачек "преотео" је златну медаљу браниоцу титуле Русу Јевгенију Плушенку. Иако је по многима састав Плушенка био тежи, јер је садржао и четвороструки скок, Лајсачек је заслужио победу због изузетног склада техничких и уметничких елемената, што је судијски жири наградио већом оценом.

Поразом Плушенка употпуњен је најлошији резултат руских спортиста у историји зимских Олимпијских игара. Репрезентација Русије такмичење је завршила на 11. месту са свега три златне медаље. То је био пад од седам места у односу на ЗОИ у Торину, када је Русија била на четвртој позицији са осам златних медаља.

Тај неуспех изазвао је бурне реакције у руској јавности, па су након прозивке председника Русије Дмитрија Медведева челници националног Олимпијског комитета били приморани да поднесу оставке.

Други део спортске 2010. године обележио је фудбалски Мондијал у Јужној Африци, који је завршен првим тријумфом Шпаније у историји тог такмичења.

Предвођени селектором Висентеом дел Боскеом, шпански фудбалери дошли су до титуле захваљујући виртуозној игри заснованој на великом броју додавања, којом је на крају у финалу матирана и сјајна холандска репрезентација.

Пре Шпаније, титулу првака света освајало је седам нација - Бразил, Италија, Немачка, Енглеска, Француска, Аргентина и Уругвај.

У клупској конкуренцији бриљирао је милански Интер, који је освојио чак пет титула - првенство, куп и Суперкуп Италије, Лигу шампиона и клупско првенство света.

Атлетску 2010. обележио је Кенијац Давид Рудиша који је у трци на 800 метара два пута у року од недељу дана оборао светски рекорд, који је од 1997. године држао његов земљак Вилсон Кипкетер. Рудиша је прво на митингу у Белрину 22. августа два круга истрчао за 1:41,09 минута, да би потом на митингу у Ријетију тај резултат надмашио за осам стотинки - 1:41,01 минута.

Хрватица Бланка Влашић у скоку у вис и Француз Кристоф Леметр у спринту, такође, оставили су дубок траг у овој години.

Влашићева је титули светске првакиње у дворани, освојену у Дохи, додала и наслов европске шампионке, док је Леметр европски шампион у обе спринтерске дисциплине - 100 и 200 метара, као и штафети 4x100 метара.

Поред тога, француски атлетичар ушао је у историју као први белац који је 100 метара успео да претрчи за мање од десет секунди. Урадио је то на митингу у Ријетију, када је победио у времену од 9,97 секунди.

Европско првенство у пливању обележили су француски такмичари који су освојили осам златних медаља. Међу њима, са по две златне медаље, заблистали су Себастијан Руо на 800 и 1.500 метара слободним стилом и Камил Лакур у дисциплинама 100 и 50 метара леђним стилом.

Лакур је једини пливач који је на шампионату у Будимпешти оборио европски рекорд. То је урадио у дисциплини 100 леђно, резултатом 52,11. Изостанак рекорда последица је примене новог правила ФИНА која је забранила коришћење такозваних "свемирских костима", који смањују отпор и омогућавају веће брзине.

У конкуренцији жена, Мађарица Катинка Хошу била је најуспешнија са три злата - на 200 делфин, 200 мешовито и у штафети 4x200 метара мешовито.

На првенству света у кошарци у Турској злато су, први пут после 16 година, освојили Американци, испред домаћина Турске и трећепласиране Литваније. Репрезентација Србије је освајањем четвртог места потврдила да се враћа у светски врх.

Првенство света за одбојкаше трећи пут заредом припало је Бразилцима, који су у финалу били бољи од Кубе. Бронзана медаља припала је Србији.

На првенству Европе у ватерполу доминирали су Хрвати, испред Италије и Србије, док је у мушком рукометном шампионату Европе злато припало Французима, који су на тај начин објединили све три титуле - олимпијску, светску и европску. Сребро је припало Хрватима, а бронза Исланду.

Немачки возач Формуле 1 Себастијан Фетел постао је са 23 године најмлађи победник у историји тог такмичења. До титуле је стигао у драматичној последњој трци сезоне у Абу Дабију.

Шпанац Рафаел Надал сезону је завршио као најбољи тенисер света, а постао је тек седми играч у историји који је у каријери освајао сва четири Грен слем турнира. До титуле која му је недостајала, УС Опена, стигао је након победе у финалу против Новака Ђоковића.

Крај године припао је најбољим тенисерима Србије, који су освојили Дејвис куп. Новак Ђоковић, Виктор Троицки, Јанко Типсаревић и Ненад Зимоњић у финалу су у Београдској Арени победили Француску са 3:2 и донели у Београд популарну "салатару", која је у протеклих 110 година углавном била "резервисана" за тениске суперсиле какве су САД, Аустралија и Француска.