Медић за РТС о борби у Београду: Све ми је и даље нестварно, Трамп ми је рекао да ништа не бринем

У главној борби вечери Урош Медић је за 30 секунди савладао Американца Данијела Родригеза, нокаутиравши га серијом снажних удараца.

"Драго ми је што сам поново овде, у Србији. Толико је било емоција последњих недеља пред борбу. Искључио сам се емоционално, желео сам да се фокусирам на моменат борбе, чак и кад сам победио нисам могао истог тренутка да процесуирам шта се догодило. Нисам вриштао, нити сам се смејао, лице ми је било без емоција и требало ми је мало времена да се саберем. Вероватно најстрашнији тренутак у каријери, али хвала Богу, све је прошло како треба", истакао је Урош Медић за РТС.

Нагласио је да је велика привилегија бити код куће, пред својима, где можеш да покажеш сав труд и рад.

"Није ово ништа ново за мене што улазим у арену, једино то што сам сада био у Београду. Морао сам додатно да уложим напор и да не обраћам пажњу на обожаватеље и људе око себе не би ли случајно срео мајку, стрину, теку и како нам се не би погледи сусрели... нисам то желео. И даље ми је све то нестварно, али све је јако лепо. У првим редовима били су људи који су стално на мојим борбама. Шиме, ментални тренер, брат и пријатељи. Мајка није лако поднела, иако је рекла да се добро осећа, вероватно се јако потресла. Навикла је да ме гледа на телевизији, а сада је то било први пут уживо", рекао је Медић.

"Брат ми је највећа подршка, увек је био уз мене"

Говорио је о томе како су реаговали његови најближи кад им је рекао да жели да се бави овим борилачким спортом. 

"Мајка није била за то, а отац је рекао да ће се сваки прави спортиста носити како треба. Тако је и било, нашао сам свој пут кроз борбу. Брат ми је највећа подршка, психички и емоционално, увек је био ту за мене – кад би сви дигли руке од мене, он не би. Драго ми је што га имам уз себе, осећам се сигурно, иако је млађи, увек је био мој стуб за који могу да се ухватим кад се све тресе. Али, читава фамилија ми је увек била највећа подршка, још од аматерских дана. Сви су знали колико волим и да ми добро иде", изјавио је Медић.

"Сам уђем у кавез, али иза мене стоји читав тим људи"

Иако је ММА индивидуални спорт, иза сваке борбе стоји бројан тим стручњака који се брине о сваком детаљу припрема. 

"Има нас пуно, људима то можда делује као индивидуални спорт, што заправо и јесте, јер уђем сам у кавез. Али да бих дошао до тога и ушао у борбу, имам нутриционисте, тренере снаге и кондиције, тренера за џијуџицу, рвање, бокс... сви они имају посебне вештине, али спајамо заједно како би направили микс борилачких вештина. Шиме, мој главни нутрициониста, помаже ми много. Говори ми где ћемо и шта ћемо јести, упознао ме је са Владе Дивцем, Пеђом Стојаковићем, Богданом Богдановићем", открио је Медић.

"Трамп је један од нас – оженио је Југословенку, смејали смо се"

Открио је и како је дошло до контакта са председником Сједињених Америчких Држава, али и шта је био повод за смех током телефонског разговора.

"После борбе у Хјустону, рекао сам да УФЦ иде у Србију и да морам да будем ту, будући да су постојале потешкоће око путовања. Убрзо сам добио позив од Доналда Трампа, разговарали смо око пет минута и објаснио му све. Рекао је да не морам да ништа да бринем и да је све решено. Захвалио сам му се, рекао да га поштујемо у Србији, да је један од нас јер је оженио Југословенку. Мало смо се дотакли те теме, насмејали смо се, била је пријатна конверзација. Драго ми је да је све то испратио", истакао је Медић.

За крај је имао да поручи и лепе вести за све љубитеље и ватрене навијаче. 

"УФЦ би требало да дође и наредне године, још увек нисам добио званичну информацију, али рекао бих да је све то потписано. Не видим разлог зашто не би дошли, имамо пуно талента и још много нових нада тек долази, а и публика је изванредна и максимално је испратила читав догађај. Пријатно сам изненађен", закључио је Медић и додао да је овај спорт све више популаран међу млађим генерацијама.