Отказано више од стотину такмичења због рата на Блиском истоку - каква је судбина спорта

Сукоб није пореметио само спортски календар, већ је оголио слабости планова за напредак економије кроз спорт.

Призор Насера Ал-Келаифија који је остао у Дохи док је његов Пари Сен Жермен играо против Челсија у осмини финала Лиге шампиона прошле недеље, симболично је показао колико је све неизвесно у условима блискоисточног конфликта.

Ал-Келаифи није само председник ПСЖ-а, него и председник фирме "Qatar Sports Investments" и један од најмоћнијих људи у европском фудбалу, одмах иза председника Фифе Ђанија Инфантина.

Ипак, због затвореног ваздушног простора Катара, није могао да присуствује мечу свог тима, што му се није десило годинама.

Иако је касније успео да стигне у Лондон и уживо испрати победу ПСЖ-а, делимично отварање ваздушног простора није ублажило последице које је рат оставио на спорт и економију региона.

Отказивања спортских догађаја, која подсећају на почетак пандемије ковида, убрзано су се умножила.

Формула 1 је отказала трке у Бахреину и Саудијској Арабији, док је отказан и велики фудбалски спектакл између репрезентација Аргентине и Шпаније у Дохи.

Трка Мото ГП шампионата у Катару померена је за новембар.

Под знаком питања су и бројна мања такмичења, укључујући Светски куп у уметничкој гимнастици и регионалне Игре земаља Залива.

Према подацима консултантске компаније "Northbourne Advisory", отказано је више од 100 догађаја од почетка сукоба.

Професор спортске индустрије Сајмон Чедвик истиче да је овај сукоб разоткрио слабости модела развоја заснованог на организацији великих догађаја.

"Земље Залива нису довољно развиле одржив спортски систем. Ослањају се на увоз радне снаге, организацију догађаја и довођење звезда, али не и на производњу или дугорочни развој", наглашава Чедвик, а преноси британски "Гардијан".

Катар - покретач великих догађаја

Катар је био пионир у трансформацији региона у глобални спортски центар, уложивши око 220 милијарди долара у организацију Светског првенства 2022. године.

Његов пример следиле су и друге земље - пре свега Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати и Бахреин.

Саудијска Арабија има најамбициозније планове, а престолонаследник Мохамед бин Салман најавио је да спорт треба да чини три одсто бруто домаћег производа до 2030. године.

Земља је већ добила организацију Светског првенства 2034, а у лигу су доведене велике звезде попут Кристијана Роналда и Карима Бенземе.

Ипак, рат је дошао у најосетљивијем тренутку. Напади дроновима и нестабилност у региону изазвали су забринутост међу играчима и инвеститорима, а постоји страх да би неки спортисти могли да напусте лигу.

Додатни проблем представља могуће смањење прихода од нафте и гаса, што би могло довести до смањења улагања у спорту.

Већ постоје назнаке да су поједини пројекти, укључујући изградњу стадиона за Мундијал 2034, успорени.

Стручњаци упозоравају да би највећи терет могли да поднесу мањи спортови, док ће фудбал, Формула 1 и бокс вероватно остати приоритет. Ипак, неизвесност остаје велика, а будућност Залива као глобалног спортског центра озбиљно је доведена у питање.