Почињу 25. Олимпијске зимске игре – Србија са три представника у Милану и Кортини

Заједничка кандидатура Милана и Кортине д’Ампецо добила је организацију Олимпијских зимских игара 2026. године на 134. заседању Међународног олимпијског комитета, одржаном 24. јуна 2019. године, победивши другу заједничку кандидатуру Стокхолма и Ореа из Шведске.

Олимпијске игре Милано–Кортина 2026 биће прве у историји које ће званично бити организоване у два града. Милано ће првенствено бити домаћин такмичења у дворанским, односно леденим спортовима, док ће се остала такмичења одржавати у спортским кластерима око Кортине, као и у долинама Валтелина и Фијеме.

Ово ће бити треће Олимпијске зимске игре и укупно четврте Олимпијске игре одржане у Италији, док је Кортина д’Ампецо већ била домаћин Зимских олимпијских игара 1956. године.

На Играма 2026. године по први пут ће се у олимпијском програму наћи ски-алпинизам, а ово ће уједно бити и прве Олимпијске игре одржане током мандата председнице Међународног олимпијског комитета Кирс­ти Ковентри.

Од церемонија се много очекује

Свечано отварање Олимпијских зимских игара биће одржано на стадиону "Сан Сиро" у Милану, под називом "Хармонија".

Креативни директор церемоније Марко Балич објаснио је да реч "хармонија" потиче из старогрчког језика и да у музичком смислу означава "довођење различитих елемената у склад".

Током церемоније планирани су и посебни музички наступи америчке певачице Мараје Кери, као и италијанских уметника Лауре Паусини и Андрее Бочелија.

Свечано затварање Олимпијских зимских игара биће одржано 22. фебруара 2026. године у "Арени Верона", под називом "Лепота у покрету". Поред културно-уметничког програма, церемонија ће обухватити завршна обраћања и званичну примопредају заставе домаћинства Француским Алпима, које ће бити домаћин Зимских олимпијских игара 2030. године.

Прво име потврђено за наступ на церемонији затварања је светски познати балетски играч Роберто Боле, првак Балета театра "Ла Скала". Он је и раније сарађивао са редитељем Алфредом Акатином, са којим је радио на церемонији отварања Зимских олимпијских игара 2006. године.

Дисциплине

Олимпијске зимске игре 2026. године обухватиће укупно 116 такмичења у 16 спортских дисциплина, што представља повећање од седам такмичења и једне дисциплине у односу на Игре у Пекингу 2022. године.

Међу новим дисциплинама наћи ће се мушки и женски дупли могули у слободном скијању, повратак мушких и женских дублова у санкању, који ће заменити досадашње отворено такмичење, затим мушки и женски екипни алпски комбиновани наступ, појединачно такмичење жена на великој скакаоници у скијашким скоковима, као и мешовита штафета у скелетону.

Игре у Милану и Кортини имаће највећи проценат учешћа жена у историји Олимпијских зимских игара – 47 одсто. Нордијска комбинација остаће једини спорт у којем се такмиче искључиво мушкарци.

Такмичење у паралелном алпском мешовитом тиму биће укинуто. Алпска комбинација прелази са појединачног формата на такмичење двочланих тимова, с обзиром на смањено интересовање услед промењених техничких и тренажних захтева, а дисциплина је уклоњена и из календара Светског купа у алпском скијању још 2020. године.

На 138. заседању Међународног олимпијског комитета, одржаном 20. јула 2021. године, усвојен је предлог организационог одбора да се ски-алпинизам уврсти у олимпијски програм као нова, опциона дисциплина.

Такмичење ће обухватити три догађаја – спринт за мушкарце, спринт за жене и мешовиту штафету.

Осим тога, Међународна хокејашка федерација саопштила је 2. фебруара 2024. године да је постигнут договор са Националном хокејашком лигом о паузи у регуларној сезони, чиме ће играчима из НХЛ-а бити омогућено учешће на Олимпијским играма, по први пут од 2014. године. 

Учесници

Учешће на Зимским олимпијским играма 2026. године обезбедила су 92 национална олимпијска комитета, као и спортисти који ће наступати под заставом независних олимпијских спортиста.

Олимпијски комитети Русије и Белорусије и даље су суспендовани због кршења Олимпијског примирја, услед руске инвазије на Украјину 2022. године. Као и на Летњим олимпијским играма у Паризу 2024. године, појединачни спортисти из Русије и Белорусије моћи ће да учествују на Играма 2026. године као "индивидуални неутрални спортисти".

Руским и белоруским спортистима није дозвољено учешће у екипним спортовима, попут хокеја на леду и карлинга, јер је Међународни олимпијски комитет оценио да "група индивидуалних неутралних спортиста не може бити сматрана екипом".

Очекује се да се Бенин, Гвинеја Бисао и Уједињени Арапски Емирати први пут појаве на Зимским олимпијским играма.

Српски такмичари

Србију ће на Зимским олимпијским играма у Милану и Кортини представљати троје спортиста.

Алекса Томовић такмичиће се у алпском скијању, тачније у слалому који ће бити одржан у Бормију. Томовић је био јако успешан као јуниор, а норма за пласман на Игре била му је вишегодишњи сан.

"Припремао сам се за Игре од маја прошле године. Желим пре свега да повежем две добре вожње, да дам свој максимум. Надам се пласману међу 50, 40, а можда и међу 30 најбољих. Даћу све од себе, па ћемо видети", изјавио је Томовић пред одлазак у Италију

Осим њега, српске боје у Милану и Кортини носиће и Ања Илић и Милош Милосављевић, који ће се надметати у нордијском скијању.

Илићева је у два наврата освојила Балкански куп, а донела је Србији и прве бодове на Светском купу 2022. године. На Олимпијским зимским играма младих у Лилхамеру носила је заставу Србије на затварању такмичења.

"Пресрећна сам и јако сам узбуђена, ово је за мене један велики успех. Ја сам прва девојка после 12 година која у нордијском скијању представља Србију на Играма. Поред мојих јако добрих резултата и одласка на Олимпијаду младих, Европску олимпијаду младих, ово је нешто што ми је недостајало", рекла је Илићева новинарима.

Прича Милоша Милосављевића вероватно је и најзанимљивија. Милосављевић је дипломирани професор физичког васпитања, а бави се и атлетиком. Специјалност му је дисциплина 3.000 метара стипл.

Представљао је земљу на међународном нивоу у млађим селекцијама, а чак три пута је био и државни шампион.

"Невероватан је осећај сам одлазак на ЗОИ и бити део олимпијског тима Србије. Договорио сам се са својим тренером и оцем да прво завршим факултет, а да онда можемо да се посветимо спорту и да дамо спорту максимално то што спорт од нас очекује и што ми желимо да узмемо од спорта. Био бих задовољан сваким резултатом који је бољи од резултата који смо постигли у Светском купу ове сезоне", рекао је Милосављевић.

Маскоте

Онлајн гласање, које је завршено 28. фебруара 2023. године, одржано је међу више предложених кандидата како би биле изабране две званичне маскоте Олимпијских зимских игара.

Победничко решење, које су осмислили ученици једне школе из места Таверна, а које је инспирисано хермелинима, представљено је током друге вечери фестивала "Санремо" 2024. године.

Маскоте су добиле имена Тина и Мило, изведена из имена градова домаћина и представљене су као сестра и брат.

Избор хермелина објашњен је тиме што ове животиње симболизују "савремени италијански дух", радозналост, способност прилагођавања променама годишњих доба и отпорност у захтевним природним условима. Поред две главне маскоте, представљено је и шест цветова висибаба, названих "Фло".

Мило, браон хермелин, и Тина, бели хермелин, приказани су као брат и сестра "рођени у планинама Италије", који су "одлучили да се преселе у град".

Тина, званична олимпијска маскота, симболизује уметност, музику и трансформативну снагу лепоте. Мило, маскота Параолимпијских игара, рођен је без једне ноге, али уз помоћ репа води испуњен и активан живот, ослањајући се на домишљатост, снагу воље и креативност.