Кајакаш Марко Драгосављевић за РТС: Чекао сам 13 година на светско одличје, веровао сам да могу
Марко Драгосављевић остварио је велики успех на Светском првенству у Познању, где је освојио сребрну медаљу и после седам година донео одличје српском кајаку са планетарног шампионата. Репрезентативац Србије из Бачке Паланке гостовао је у Јутарњем програму РТС-а, где је говорио о финалној трци, значају успеха за њега и породицу, као и о највећем циљу – Олимпијским играма у Лос Анђелесу 2028. године.
Марко Драгосављевић је у финалној трци на К1 200 метара стигао до другог места и тако се нашао међу освајачима медаља на највећој сцени.
"Много ми значи, после 13 година сениорске каријере освојио сам прво светско одлчје. Имам седам европских медаља, а пет у овој дисциплини. Два пута сам као првак Европе одлазио на светска првенства у улози фаворита, али догађали су ми се пехови, тако да ми је та медаља увек измицала за мало. Сад сам знао да ће ми бити тешко, финале на 200 метара била је осма трка на такмичењу, али сам изгурао. Био сам толико сигуран и веровао сам у одличје", истакао је Марко Драгосављевић за РТС.
Драматична завршница трке најбоље се огледа у томе што ни сам Марко до последњих метара није знао на којем ће месту завршити.
"Тешко је то рећи, нисам имао добар преглед трке. Видео сам периферно конкуренте са леве и десне стране, у тренутку трке кад сам био испред њих помислио сам да сам први и то је то. Међутим, у последњих десет метара видео сам такмичара из Италије, који је имао најбољи старт и извеслао је трку живота, свака му част. Тешко ми је пало, јер сам био убеђен да сам први прошао, али презадовољан сам како сам веслао. Није ме занимало ни време нити било шта друго, једино што ми је било важно је да испуним задатак и донесем кући медаљу, ма које год боје била. Био сам решен до краја", јасан је био Драгосављевић.
Кајак у ДНК породице Драгосављевић
Посебно је занимљиво што породица Драгосављевић има дугу кајакашку традицију. Осим Марка, овим спортом се бави и његов брат Страхиња, док су се раније кајаком бавили и њихови родитељи, као и браћа с очеве стране. Породичну традицију наставља и Милан, син једног од стричева српских репрезентативаца.
"Ми у породици Драгосављевић чекамо 13 година на то одичје. Прошле године мој брат Страхиња је дошао на Светско првенство као првак Европе и у улози фаворита, али се и њему догодио пех. Био је четврти и веома мало му је недостајало за победничко постоље. Тако да смо сада, коначно, испунили то. Увек идемо с вером у Бога, на крају Његова је последња и све ће се догодити с Његовим благословом. Верујем у то и више пута сам током ове сезоне и доказао", поносно је рекао старији од браће Драгосављевић.
Осим у једноседу, момак из Бачке Паланке такмичио се и у двоседу и четверцу, чиме је био међу јединим такмичарима који су наступили у више дисциплина на планетарном шампионату у Пољској.
"У четверцу смо били четврти и стварно смо извеслали најбољу трку до сада. Кроз последња три такмичења показали смо да вредимо и да сваки пут напредујемо, поправљамо детаље и све смо ближи медаљама. Бронза нам измиче већ трећи пут, на Светском купу у Канади смо били пети, на Европском првенству смо такође били близу, као и сад на Светском. У Познању смо били трећи, у последњих 20 метара Португалци и ми смо ушли у фото-финиш, чак су помислили да смо ми прошли као трећи", поручио је Драгосављевић, а потом додао:
"На Олимпијским играма бићемо у двоседу и четверцу, тренутно се добро котирамо. У овом тренутку смо на максимуму кад је реч о броју репрезентативаца који могу да се такмиче на највећој спортској смотри. Ипак, на пола пута смо, следеће године очекује нас пет такмичења. Ако наставимо овим темпом, а верујем да хоћемо, одлазимо у Лос Анђелес", нагласио је Драгосављевић.
"Треба да се покаже срце и на домаћим такмичењима"
Само неколико дана по завршетку Светског првенства и сезоне на међународној сцени, српски репрезентативци се окрећу домаћем такмичењу – Државном првенству на Ади Циганлији.
"Све су репрезентативци, навикли смо на домаћу сцену и међусобно знамо колико ко може да оствари. Ово је битно највише због клубова, веслаћемо у неколико дисциплина и биће занимљиво. Битни су бодови, да се покажемо у најбољем светлу испред својих клубова, као и да извесламо групне посаде са млађим колегама и на тај начин им помогнемо. Осим тога, државно првенство значи и за децу која нас гледају, да такмичење није само оно што је на телевизији, већ да треба да се покаже срце и на нашим, домаћим", напоменуо је Драгосављевић.
За крај гостовања уследило је и једно занимљиво питање – да ли се Марко опробао у све популарнијој вожњи СУП даске.
"Не, немам ништа против тога, али немам жељу и не видим се у томе. Држим се кајака на мирним водама, пробао бих и на дивљим али кад завршим каријеру, имам осећај да бих могао лако да се повредим", изјавио је уз осмех Драгосављевић.