Од Олимпије до Београда - историја олимпијске бакље кроз Југославију

У древној Олимпији недавно је упаљен олимпијски пламен за Олимпијске игре које ће бити одржане у Паризу од 26. јула до 11. августа. Олимпијски музеј Србије посветио је текст олимпијској бакљи која је три пута пролазила кроз Југославију.

Први пут у историји Олимпијских игара, 1936. године на пут од древне Олимпије до Берлина кренула је олимпијска бакља. За ову прилику направљено је преко 3.000 бакљи које су остајале као успомена њиховим носиоцима.

На путу дугом 3.187 км ка Немачкој, бакља је прошла кроз седам европских држава, а у Југославији се задржала три дана, где је свечано дочекана и испраћена у многим градовима од Цариброда до Суботице.

У Београду, престоници тадашње Краљевине Југославије, бакља је дочекана 27. јула на Престолонаследниковом тргу, садашњим Теразијама. На месту тадашње Теразијске фонтане постављена је бина у неколико нивоа, а цео трг је био свечано декорисан. Тадашњи градоначелник Београда, Влада Илић, запалио је пламен и одржао пригодан говор. Након свечаности на тргу, бакља и њени носиоци упутили су се ка новом Мосту витешког краља Александра (претечи Бранковог моста), а затим ка Новом Саду и Суботици.

По други пут олимпијска бакља је дочекана у Београду пред Олимпијске игре у Минхену 1972. године. На стадиону Ташмајдан, 17. августа 1972. године Рајко Митић преузео је бакљу од кошаркаша Владимира Цветковића, а затим је ватру "устоличио" у Београду.

Дан касније, бакљу је преузео атлетичар Драго Штритоф и понео је ка мађарској престоници. На путу ка Будимпешти, бакља је дочекана и у Суботици. На "Стадиону малих спортова" направљен је величанствени дочек пред четири хиљаде гледалаца. Један од носилаца бакље био је и прослављени рвач грчко-римским стилом, Бранислав Симић, освајач златне медаље у Токију 1964. и бронзане у Мексику 1968. године.

Трећи пролазак олимпијске бакље кроз Југославију догодио се пред Зимске олимпијске игре у Сарајеву 1984. године. Након што је запаљена у Олимпији, бакља је превезена аутом и авионом до Атине преко Андравиде, одакле је полетела за Дубровник. У јануару 1984. године, први носилац бакље на тлу Југославије био је Веселин Ђухо, члан југословенске ватерполо репрезентације која је освојила злато у Лос Анђелесу 1984. и у Сеулу 1988. године.

Друга бакља је упаљена из оригиналне бакље, и пренос је био усмерен у два правца. Један кроз источни део земље, а други кроз западни део Југославије.

Укупно је организовано 89 локалних олимпијских преноса бакље с циљем промовисања олимпизма што је више могуће. Бакље које су коришћене за ове преносе запаљене су из главне бакље и пренесене у зимске спортске центре и спортске центре у регији. У тим локалним преносима учествовало је 7.500 људи.