Спортски тренери о формирању карактера: У спорту деца уче из победе, али и пораза

Многи спортски клубови, ових дана посветили су тренинге разговорима са децом о трагедији која је задесила Србију. Разговарали су о значају превенције вршњачког насиља, како деца да се повере родитељима и тренерима ако имају проблем који их тишти, како да препознају и правилно реше наизглед нерешиве проблеме. Разговарали су о другарству, хуманости, контроли беса, а о тим темама за РТС репортер Немања Матић је разговарао са водећим тренерима из различитих спортских дисциплина.

Србија је земља спорта и вансеријских спортиста који постижу најбоље светске резултате, и у колективним, и у појединачним спортовима. Створити шампиона, то је процес који подразумева пре свега изградњу личности, наметање правих вредности, дисциплине, заједништва, другарства, формирање карактера, спортског духа и витештва. Међутим, на том путу, први проблеми видљиви су у најранијем узрасту.

О специфичним проблемима са којима се сусрећу у раду са децом, развијању међусобног поверења и начинима како допринети њиховој већој социјализацији кроз спортске активности репортер РТС-а је разговарао са тренерима Симонидом Радојевић и Иваном Родићем из Карате клуба Ваздухопловац, Драганом Јовићем из Таеквондо клуба Галеб, Иваном Стевићем четвороструким олимпијцем Србије и директором манифестације "Тур де Коп" и Душаном Борковићем, аутомобилистом Србије.

Неретко деца проводе и више слободног времена са тренерима него са родитељима. Стога је управо њихова улога у одрастању и васпитању деце немерљива и огромна, а самим тим и обавезе које улога тренера носи.

Јако је битна улога тренера а често су управо тренери ти који код деце први примете проблем, било да су проблеми социјалне или здравствене природе. У таквим околностима, њихова одговорност да препознају проблем и приступе решењу може бити од пресудног значаја.

Из почетне љубави према спорту, тренер код детета временом гради и победнички менталитет. Ипак, још је већа одговорност и обавеза помоћи деци да прихвате поразе и да из својих пораза уче.

Један од највећих проблема настају када се првенствено код родитеља, а потом и код деце јави превелика амбиција, а самим тим и велика очекивања у постизању врхунских спортских резултата, или када су мотиви због којих уписују децу на спорт, различити од примарних спортских вредности.

Неретко су тренери ти који својим знањем и акцијама доприносе и укључивању читавих породица у спортске активности деце, а сви истичу да је породица кључ свега…

Поред тренера, огромну одговорност носе и врхунски спортисти, изграђене личности које су узори најмлађима. Управо они својим понашањем, примерима и правим саветима могу допринети решавању највећих проблема у друштву.

Пут до успеха и славе у спорту носи и велика одрицања, мукотрпан рад и огромна залагања. У ери друштвених мрежа, ствара се привид и обмана да се до славе може и лакшим путем, без превеликог труда. Али таква врста славе, кратког је даха и ствара привид успеха. Другарство, заједништво, витештво, васпитање, култура, поштовање других и жеља да померате границе и напредујете, једини је исправан пут до срећног детињства, а касније и до врхунских резултата на свим пољима.