Из личног искуства: Како се постаје шампион

Изборити се са притиском, бринути о сопственом телу, менталном и емотивном здрављу, задржати позитиван дух у тешким тренуцима, али и одабрати праве узоре, то су само неки од квалитета које успешан спортиста треба да поседује. 

Преносећи своја искуства, Надица Божанић, светска шампионка у таеквонду, каже да је на самом почетку кључна подршка околине.

"Ја сам имала ту срећу да сам била препозната од своје општине и школе, директорâ, професорâ, још од млађих дана. Имала сам велику подршку од свог окружења и то ме је пратило кроз основну школу и средњу школу коју сам завршила у Земуну, истиче Надица Божанић. 

Данашњи спорт је, између осталог, и велики бизнис, па се деца од најранијег узраста сусрећу са такмичарски настројеним окружењем и притисцима родитеља.

"Без родитеља не може да се направи успех. Морају да прихвате да су део тима, али да нису локомитива, локомитива су тренер и клуб који води. Родитељ је сјајан родитељ када буде само родитељ док се дете бави спротом. Може много да помогне тиме што га подржава и кад изгуби и кад победи. Увек је лепо радовати се кад освојимо велике медаље, треба бити раме за плакање кад нема тога", наводи Драган Јовић.

Код данашње деце приметан је недостатак усредсређености и концентрације, што је честа последица прекомерног коришћења мобилних телефона и рачунара, па је на тренерима и додатни задатак.

"По мени је најважнија љубав према спорту. Ако он то јако воли, не мора ни да буде толико талентован да би успео ако јако жели. Значи, ми стално кажемо – ево га овај, има две леве ноге. Океј, али он толико више жели од овога што нема две леве ноге да би ја увек узео тог што толико жели и мислим да правим тренингом све то може да се надокнади и да се направи озбиљан спортиста", каже Каракашевић.

Деценије труда, рада, зноја и много љубави описују све успешне спортисте. Шампионе треба подстаћи да причају о свом путу како би постали узори млађима, порука је наших саговорника.