Олимпијске игре – примарни циљ избећи игру са здрављем

Олимпијске игре у Токију представљају велики организациони изазов из веома очлигледних разлога. Здравље спортиста, осталих учесника и посетилаца (још увек није децидирано дефинисано колико ће њих заправо бити) нешто је о чему се највише размишља, а уједно је и нешто што служи као аргумент онима који се противе одржавању Игара.

Драган Радовановић, председник здравствене комисије Олимпијског комитета Србије, говорио је о мерама превенције спортиста уочи Игара и током њиховог тока. Открио је како се обављају припреме оних спортиста који су имали контакт са коронавирусом, а како они спортисти који то нису имали покушавају да то не промене.

Иницијално, објашњава дописник РТС-а из Јапана Иља Мусулин, домаћинство Олимпијских игара представљено је као прилика да се свету демонстрира јапанско гостопримство, али и да се помогне са обновом у оним деловима земље који су били погођени природним и другим катастрофама.

Међутим, то је било пре пандемије. Потом су Олимпијске игре представљене, посебно у светлу доласка вакцина, као прилика да се, на симболичан начин, означи победа света над коронавирусом и повратка, постепеног али сигурног, ономе што бисмо назвали „нормалним животом".

Но, то тако није перципирано у великом делу јапанске јавности. У питање се доводи чак и смисао Игара које би биле одржане без публике, а током којих спортисти не би смели да напуштају своје хотеле.

Контрааргумент је тај да је тим спортистима егзистенција и каријера усмерена управо на Олимпијске игре и да су они већ много претрпели њиховим одлагањем и, уопште, мањим обимом такмичења у претходних 14 месеци.

У Јапану је ревакцинисано између један и два одсто становништва. Није реално очекивати да ће до краја Игара, 8. августа, старија популација бити потпуно вакцинисана. Удружење лекара из Токија, које броји 6.000 чланова, затражило је такође да се Игре откажу.