Извештавање англосаксонских медија угрожава одржавање Олимпијских игара у Токију
Извештавање америчких и британских медија, који последњих дана бацају сенку сумње на одржавање Олимпијских игара у Токију, може изазвати кризу поверења и поткопати највећи светски спортски догађај.
Јапански медији ове недеље усмерили су пажњу на све бројније гласове са западног дела Земљине кугле који предвиђају одустајање од одржавања Олимпијских игара у Токију.
У песимистичном тексту под насловом „Бледе наде за токијску летњу олимпијаду", објављеном у једном од водећих америчких дневника Њујорк тајмсу 15. јануара, аутори су оценили да се, због драматичног ширења коронавируса широм света и кашњења у вакцинисању, смањују шансе за одржавање тог важног спортског догађаја.
Недељу дана пре тога британски лист Гардијан, америчка новинска агенција АП и други, подстакнути увођењем новог ванредног стања у јапанској престоници и околини 8. јануара, пренели су изјаве западних спортских функционера о томе да није извесно да ће Олимпијске игре бити одржане.
Јапанска телевизија Нихон (НТВ) данас јавља и да је потпредседник Организационог комитета Олимпијских игара у Лондону 2012. Кит Милз 19. јануара изјавио радију ББЦ да лично сматра да највећи спортски догађај вероватно неће бити одржан, те да верује да Јапански олимпијски комитет већ има припремљен план за случај да олимпијада мора бити потпуно отказана.
У самој Земљи излазећег сунца недавно спроведене анкете јавног мњења показују да близу 80 одсто испитаника сматра да Игре треба поново одложити или сасвим отказати. То виђење је у директној вези с чињеницом да последњих недеља Јапан, из дана у дан, обара претходне рекорде у броју заражених, тешко оболелих и смртних случајева.
Јапански организатори још увек одлучни да се Олимпијске игре одрже
Јапански премијер Јошихиде Суга, у говору у парламенту 18. јануара, поновио је идеју „да ће Летње олимпијске игре у Токију бити одржане као доказ победе човечанства над коронвирусом", која је артикулисана прошле године пред посету председника Међународног олимпијског комитета (МОК) Томаса Баха Токију.
Суга је и додао да ће влада наставити да врши припреме „одлучна да реализује турнир који ће свету пружити наду и храброст".
Томас Бах посетио је Јапан средином новембра. Тада је са домаћинима договорено да ће Игре бити одржане, без обзира на то да ли ће до њеног почетка вакцинисање бити обављено или не. Преовладало је мишљење да проблеми изазвани епидемијом могу бити превладани мерама као што су редукција пропратних догађаја, смањивање броја званичника у спортским делегацијама, ранији долазак спортиста у Јапан, ограничавање њиховог изласка у град и редовно тестирање током такмичења.
Песимистично извештавање
У Јапану, који има 127 милиона становника, до сада је заражено, званично, око 340.000 особа, док је нешто више од 4.600 преминуло.
Сви параметри, попут броја заражених, оболелих, особа у тешком стању и преминулих, су на највишем нивоу од почетка епидемије пре око годину дан. Сходно томе, у највећем делу земље недавно је, по други пут, уведено ванредно стање. У том погледу, песимистично писање англо-саксонских медија није без основа.
Оно је, међутим, збуњујуће и контрапродуктивно, јер не узима довољно у обзир неколико других фактора.
Први је тај да ће пролеће и лето ипак вероватно довести до ублажавања епидемијске ситуације у Јапану и уопште на северној полулопти, због вакцинисања, као и више температуре, дуже обданице и јачег светла који не погодују вирусу, те људима омогућавају дужи боравак напољу, што умањује контакт у затвореном простору. Такође, сви спортисти и особље, учесници Олимпијских игара моћи ће да се вакцинишу.
Друго, ванредно стање које је у Јапану поступно уведено у другој недељи јануара је врло благо. Нема закључавања градова, полицијског часа, па чак ни затварања угоститељских и продајних објеката.
Реч је само о скраћивању радног времена кафана, барова и ноћних клубова, тако да у Јапану, бар за сада, нема велике драме и панике (нити је било у протеклих годину дана). Познато да је такве мере дају резултате за неколико недеља, па је прерано говорити о томе да ново ванредно стање угрожава одржавање Олимпијских игара.
Даље, МОК и јапанска влада већ су спортистима широм планете у новембру прошле године ставили на знање да се спремају за ОИ јер ће оне бити одржане. Кршење тог обећања, мада није немогуће, било би љага и за једне и друге.
Осим тога, Јапан је већ толико уложио у изградњу инфраструктуре, организацију и рекламу игара, да би потпуно одустајање од њих било не само огромни материјални губитак у форми промашених инвестиција, већ и губитак каквог-таквог (и сада преко потребног) замајца за опоравак привреде и запошљавања, те велики психолошки ударац у тренутку када је потребно много менталне снаге за превладавање последица епидемије.
Опасност од „самоиспуњавајућег пророчанства"
Зато би се могло рећи да иза писања англосаксонских медија делом леже страх и дефетизам који су проузроковани, првенствено, катастрофалном ситуацијом у њиховим земљама. Са близу двадесет пет милиона заражених и око 410.000 мртвих, САД су светски шампион у лошем реаговању на епидемију. Ни Велика Британија, са скоро три и по милиона заражених и преко 91.000 преминулих, пропорционално, у односу на укупну популацију, није далеко иза САД.
У овом тренутку је тешко предвидети у којој форми би Олимпијске игре у јапанској престоници, које би требало да почну 23. јула, могле да бити одржане.
Извесно је, међутим, да би била немерљива штета ако би Летње игре у Токију постале жртва неорганизованости и некомпетентности владајућих структура у водећим западним земљама у борби против вируса, недисциплине њиховог становништва, те политизације епидемије и ирационалних теорија завера по којима корона не постоји или је смртоносна колико и обични грип (какве су компликовале одговор на епидемију у САД).
Односно, била би трагедија за светски спорт и јапанску државу и народ када би извештавање утицајних англосаксонских медија унело непотребну пометњу, то јест, створило перцепцију међу спортистима и спортским функционерима света да ОИ неће бити одржане, и тако успорило или зауставило њихове припреме за Токио, те потом довело до несносних притисака на јапанске организаторе кроз националне и међународне савезе да одустану од Игара мада је, епидемиолошки и економски гледано, њихово одржавање могуће.
То био био класичан, ироничан пример „самоиспуњавајућег пророчанства", феномена у којем одређени субјект прво из страха предвиди неки неповољни исход и онда га, изазивањем збрке и панике, заиста и призове.
Мада је опрез у вези епидемије несумњиво потребан, а Олимпијске игре нису и не треба да буду важније од људских живота, пројектовање друштвеног хаоса у САД и Великој Британији на Јапан и Олимпијске игре није корисно.
Када је у питању став медија, конструктивније би било сачекати још месец, два и видети шта ће донети пролеће и вакцинисање популација широм света.
У међувремену, МОК и власти у Јапану би требало да осмисле како би вакцине могле да буду ефикасно искориштене у сврху одржавања великог такмичења.
Коментари