Преминуо Џона Лому, "булдожер који плеше"

Легенда рагбија Џона Лому, запамћен као један од најснажнијих спортиста у историји, преминуо је изненада на Новом Зеланду у 40. години.

После сјајне каријере у којој је читавом серијом рекорда исписао историју рагбија, Џона је 2004. године морао да заврши спортску каријеру и због обољења бубрега посвети се борби за живот коју је изненада изгубио по повратку са одмора у Дубаију. 

Лому је био син имиграната са Тонге, који је рано открио страст за рагбијем, националним спортом на Новом Зеланду.

Захваљујући физичким предиспозицијама и фанатичном тренингу, Лому је изградио свој специфичан стил игре и рагбију донео глобалну популарност, поставши уз традиционалну хаку, заштитни знак "Ол-блекса".

Због невероватне снаге и брзине којом је освајао терен називали су га "човеком стеном", "незадрживом силом природе" и "булдожером који плеше". Енглези сами признају да је његов наступ против њихове селекције у полуфиналу Светског купа 1995. године био један од најдоминантнијих наступа у историји спорта.

Пре Светског купа 1995. имао је само два наступа за "Ол блексе", а у тим за турнир доспео је као замена после повреде Џона Тимуа, и тада је покорио свет.

У пет утакмица постигао је седам есеја, укључујући и четири против Енглеске, али је у полуфиналу против Енглеске окупирао пажњу целе спортске јавности када је попут булдожера прошао кроз неколико играча, а онда буквално претрчао преко бека Мака Ката на путу до есеја.

Опште је мишљење људи из рагбија да су његови наступи на том светском купу привукли многе спонзоре који су омогућили рагбију да оде у професионалне воде.

Џона Лому је врхунац каријере имао у периоду од 1995. до 1999. године када су га, због корпуленције и незадрживих продора на терену, прозвали "трчећа стена". Забележио је читав низ рекорда који до данас нису оборени, попут освојена 37 есеја на 63 мечева за свој Нови Зеланд.

Његови подвизи на терену су били још већи јер се његово 192 центиметара високо и 119 килограма тешко мишићаво тело већ од 1995. године борило са озбиљним, ретким обољењем бубрега.

Пропустио је утакмице у Јужној Африци 1996. године и скоро целу сезону 1997. годину.

На Играма Комонвелта 1998. године освојио је златну медаљу у рагбију седам, варијацији рагбија 15. На Светском купу 1999. године постигао је осам есеја у шест утакмица, укључујући и два у полуфиналном поразу од Француске.

Лому је остао у репрезентацији до 2002. године, али му се здравље погоршало.

Морао је да иде на дијализу три пута недељно. После трансплантације 2002, играо је за Норт Харбор у Новом Зеланду и за Кардиф Блус у Велсу.

"Надао сам се да ће ми бити боље, али ми никада није било. Али, знате, никада не бих ништа променио у свом животу", говорио је Лому.

Коначно се повукао 2006. године, пошто је болест бубрега утицала на зглобове и кости, па је постојала опасност да, уколико настави са играњем, остане у инвалидским колицима.

Међутим, здравствено стање му се погоршало 2011. године, када су органи који су му пресађени престали да обављају функцију па је урађена нова трансплантација после које је Лому наставио миран и породичан живот.

Лому је претходних недеља са породицом боравио у Великој Британији где је пратио игру његових "Ол-блекса" који су поново освојили Светски куп, потом је посетио и Дубаи да би се јуче вратио у домовину и изненада заувек отишао у легенду. Иза себе је оставио супругу Надин и два сина.

Одрастање у Окленду, "љубимац" Робина Вилијамса

Лому се одлучио за рагби када је у радничком предграђу Окленда гледао како је његов пријатељ избоден на смрт, што га је удаљило од улица и банди.

Рагби му је дао не само нови правац, већ и начин да испољи бес који је осећао због насилног одрастања и због тога што је као мали гледао како му отац туче мајку.

Са својом физичком појавом био је превелики за крилног играча, и деловао је врло застрашујуће док је као булдожер протрчавао кроз противничке одбране.

Лому је на врхунцу каријере могао да разговара са Нелсоном Манделом, а холивудски комичар Робин Вилијамс је био очаран њиме, пошто је носио капу "Ол блекса". Лому је био гост бројних парламената и палата.

Његов отац Семиси Лому је био фабрички радник, изразито религиозан и строго је дисциплиновао своју децу. Његова мајка Хепи је држала породицу на окупу и представљала је брану између оца и сина.

"У појединим тренуцима био је најбољи могући тата. Тек када би почео да пије, онда се не бисмо слагали. Био је врло насилан кад је био пијан", рекао је Лому у интервјуу из 2013. године.

"Мама је увек била ту да заштити децу. А кад је тата хтео да бије децу, она би му препречила пут. То је изградило толико тога у мени".

Када је имао годину дана, Лому је послат на Тонгу, где га је током следећих пет година одгајала тетка, за коју је мислио да му је мајка. Када се вратио на Нови Зеланд, побунио се против строгог оца, што је довело до отуђења и навело га да друштво пронађе на улицама. 

"То ме је очврснуло за рагби. Када сам играо и када сам помислио да је тешко, само бих помислио на оца и то ми је било довољно да превазиђем тешкоће. Тај гнев ми је помогао", говорио је Лому.

После смрти свог пријатеља, Лому је пронашао нови смер на колеџу Весли у Окланду, чувеном по развијању рагби талената Полинезије. Ту је први пут показао своју разорну комбинацију снаге и брзине.

Навијачи, пријатељи, саиграчи и спортски ривали се опраштају од Ломуа

Велики утицај Џоне Ломуа на рагби и његова слава, која се простирала далеко ван традиционалних граница тог спорта, била је више него видљива у мноштву опроштајних порука.

Шефови држава, навијачи, саиграчи и бивши ривали изразили су шок и тугу после одласка легендарног "Ол блек" крила, чији трк и снага су унели револуцију у рагби и учинили га једним од најпознатијих имена у том спорту.

Премијер Новог Зеланда Џон Ки рекао је да су мисли "целе земље уз његову породицу".

"Био је и остао легенда тог спорта", рекао је Ки новинарима у Манили, где се налази на самиту Азијско-пацифичке економске сарадње.

Министар спорта Џонатан Колман рекао је у парламенту Новог Зеланда да је Лому каријеру почео у скромној радничкој породици у јужним предграђима Окленда.

"Џона је доказао да на Новом Зеланду можете да дођете одакле год и да дођете до врха", рекао је Колман.

Некадашњи лекар репрезентације Новог Зеланда Џон Мејхју, који је био Ломуов блиски пријатељ и помагао му је током скоро 20-огодишње борбе с болешћу бубрега, рекао је да је његова смрт била "поптуно неочекивана", као и да је њен узрок срчани удар.

Лому је деловао здраво на Светском купу, а у једном тренутку је водио навијаче у хаки.

"Видео сам га на Светском купу и деловао је јако добро. Ово је ђаволски шок", рекао је Грејем Хенри, селектор тима Новог Зеланда који је 2011. освојио Светски куп.

Лому је задржао огромну популарност и након пензионисања, а био је цењен чак и у земљама у којима је рагби мање познат. Наставио је да путује светом као амбасадор спорта, а можда је најпопуларнији био у Енглеској, у којој је имао легендарни статус.

"Јако сам потресен вешћу да је преминуо Џона Лому. Највећа суперзвезда и фантастично људско биће. Дубоко сам ожалошћен", рекао је бивши енглески репрезентативац Џони Вилкинсон.

Новозеланђанин Сони Бил Вилијамс рекао је да је Лому био инспирација за целу генерацију играча са пацифичких острва.

"Џона је за мене био отелотворење тог острвског духа. Могли бисте да кажете да је он био прва права светска рагби звезда", рекао је репрезентативац Новог Зеланда.

Некадашњи капитен "Ол блекса" Тана Умага рекао је да је Лому "својеручно вратио рагби на мапу света".

"Морамо да се побринемо да се то разуме и поштује. 'Ол блекс' су јако популарни, али где год да идете, једини играч о коме се прича је Џона Лому", рекао је Умага.

Бројни спортски ривали се са тугом сећају момената које су делили са Ломуом на терену.

"Увек је деловао као сила природе, изгледао је неуништиво чак и када се повукао због болести бубрега. Ломио је срца противницима, укључујући и моје 1999. године, али је увек био скроман на терену и играо витешки, због чега су га, између осталог, волели широм планете", написао је Сер Клајв Вудворд, који је водио енглеску репрезентацију од 1997. до 2004. године.

Вудворд се присетио меча 1999. године са Новим Зеландом, када је ноћ пред утакмицу својим играчима поручио да не би мењао никог од њих ни за једног играча Новог Зеланда.

После неколико секунди мрмљања међу играчима, Вил Гринвуд је затражио реч.

"Клајв, мало смо ћаскали и... овај... дефинитивно би мењали Остина Хилија за Џону Ломуа".

"Знали смо сви какав је играч и колико је значајан за Нови Зеланд. Био је њихов талисман и сви наши планови су били усмерени ка томе како да га зауставимо. Нисмо успели", присећа се Вудворд.

Колико је био познат и ван рагбија, говоре и поруке од других спортиста. Једну је написао и легендарни капитен Ливерпула, Стивен Џерард.

"Имао сам ту срећу да упознам легенду, спортску икону која ће нам недостајати. Изузетан човек који је био инспирација за људе широм света", написао је Џерард. 

Ломуова смрт посебно је погодила његову бившу средњу школу, Весли колеџ, који је углавном полинежански интернат у Окленду, и место где је он први пут заиграо рагби.

Лому је као тинејџер имао 120 килограма, а 100 метара је трчао 10,89 секунди, али га је особље наговорило да пређе на рагби. Многи који данас играју рагби у тој школи чине то следећи Ломуов пример.