Читај ми!

Прича о правом Шреку, Морису Тилеу

Са деформисаним телом и застрашујуће великом главом привлачио je пажњу где год се појавио. Иза гротескне појаве крио се одличан рвач и веома интелигентан и топао човек који је четрдесетих година прошлог века био велика рвачка звезда у САД. Деценијама касније, његов лик је узет за стварање популарног анимираног јунака Шрека. Ово је прича о „Француском анђелу“ – Морису Тилеу.

Морис Тиле, познат под надимком „Француски анђео", био је један од најпопуларнијих рвача четрдесетих година прошлог века у Америци. Оно по чему је читав свет памтио Тилеа је гротескна појава, огромна глава, издужена вилица, деформисано тело настало тешком болешћу, акромегалијом. Иза застрашујуће спољашности крио се добар и топао човек са интелектом који је пленио. За живота Тиле је оставио трага у америчком рвању, док је деценијама након смрти његов лик послужио као инспирација за настанак популарног анимираног јунака Шрека.

Прича о Морису Тилеу почиње 23. октобра 1903. године на далеком Уралу у царској Русији, где је рођен у породици мајке пореклом Францускиње и оца Руса, инжењера на трансибирској железници. Отац му је преминуо када је имао осам година, али живот Тилеа се први пут драстрично променио када је 1917. године избила Октобарска револуција, након које је са мајком избегао у Француску.

Имајући у виду да му је мајка била учитељица, Тиле је рано савладавао многе језике, тако да је течно говорио француски, руски, литвански, бугарски, енглески, а претпоставља се да је могао да користи још толико језика. У тинејџерским годинама Тиле је био и даље нормалан дечак, са нежном грађом и лепим лицем због којег му је мајка дала надимак „Анђео“. Проблеми за Тилеа почињу са 17 година, када нагло почињу да му отичу руке, ноге, глава и унутрашњи органи.

Две године касније, утврђено да болује од акромегалије, ретке болести која настаје неконтролисаним излучивањем хормона раста, услед чега поједини делови тела претерано расту. Имајући у виду да се болест споро развија, најчешће се открије тек када тело и глава почну да се деформишу. Тако је и тело Мориса Тилеа за кратко време доживело драстичну трансформацију.

Доктори су акромегалију код Тилеа, која у то време није била довољно истражена, објаснили инцидентом који је доживео у детињству када га је мазга, наводно, ударила у главу. Доктори су сматрали да је ударац узроковао појаву тумора који је касније изазвао акромегалију.

Имајући у виду да је, када се болест појавила, имао 17 година и да је био при крају развоја, Тиле није растао у висину.

Тилеу је, осим ногу и руку, неконтролисано расла и глава, која је постала непропорционално већа и односу на остатак тела, док су му се мењали руке, ноге и груди. Тиле је остао висок око 170 центиметара, али са тежином већом од 100 килограма (у каснијем добу 120 килограма). У року од неколико година Тиле је од момка анђеоског лица добио деформисану главу и тело које је подсећало на неко митско чудовиште.

И поред страшне болести која га је напала, Тиле је увек био предани спортиста. Са своје 23 године када је болест узнапредовала а тело се променило, успео је да уђе у француску рагби репрезентацију.

Пре тога, Тиле је покушао да постане адвокат. Студирао је у Тулузу и са учењем није имао проблема, али болест му је утицала на гласне жице и тотално изменила глас, тако да је сматрао да је немогуће да се бави том професијом. У једном интервјуу 1943. године у Америци Тиле је рекао: „Можда сам са оваквим лицем и могао да постанем адвокат, али са оваквим гласом, као мазга, нико не би могао да ме слуша“.

Након напуштања адвокатуре Тиле није могао да се скраси. Због свог изгледа трпео је жестоке увреде где год да се појави. Деца у крају звала су га „мајмун“, док је имао разне друге погрдне надимке. Покушавши да побегне од свега пријавио се у француску морнарицу у којој је служио пет година као инжењер. Служио је на више бродова, између осталих на „Ришељеу“ и „Тулону“.

Чини се да је на мору Тиле и започео своју рвачку каријеру. Како је касније рекао, рвање са морнарима био је један од начина да се прекрати време на дугим пловидбама.

По напуштању морнарице Тиле је тешко долазио до посла. Ипак, на наговор пријатеља опробао се у филмској индустрији, где је користио свој изглед глумећи најчешће чудовишта. Уз то је почео да се бави и рагбијем који је, како је рекао, допринео његовом физичком развитку и менталној стабилности.

Коначно, 1937. године догодио се сусрет који ће му променити живот. Те године Тиле је упознао америчког професионалног рвача литванског порекла Карла Појела који је у то време био веома популаран у свету рвања. Карл Појело је рођен као Каролис Пожела у Литванији. Као успешан аматерски рвач прикључио се професионалној групи рвача који су путовали од града до града где су имали борбе. Највеће успехе остварио је на америчком тлу где је побеђивао велике шампионе Америке и Канаде.

Карл Појело брзо се спријатељио са Морисом Тилеом и то је, како ће се испоставити, било пријатељство за цео живот. У Паризу Појело је почео да тренира Тилеа и постепено га уводи у свет професионалног рвања. Тиле се две године рвао најчешће по Француској и Енглеској, али и другим земљама. Процењује се да је имао више од 140 мечева у шест различитих држава и да је остао непоражен. Тиле је наступао под надимком који му је мајка дала – „Анђео", али је за публику био познат као „Чудовиште" или „најружнији човек на свету".

Након успеха у Европи, наредни корак Тилеа била је Америка. Почетак Другог светског рата само је убрзао одлуку да напусти Стари континент и опроба се „преко баре". У Америку Тиле стиже 12. јануара 1940. године, где га након неколико дана у карантину америчке власти пуштају да уђе у земљу.

На америчком тлу Тиле је за кратко време постигао велики успех. Под патронатом једног од највећих промотера тог времена, Пола Бузера и туторством пријатеља Карла Појела. Већ на првом мечу у Бостону, 24. јануара 1940. године, Тиле је оборио публику с ногу, када је након уласка у ринг гласно урликнуо.

На мечевима организованим у Бостону и у читавој држави Масачусетс, тражила се карта више, јер је свако желео да виде како су рекли „право живо чудовиште". Тиле је добио и надимак под којим су најављиване његове борбе „Француски анђео", где му је уз надимак који му је мајка дала додат придев „француски". Занимљиво је да је Тилеов надимак служио као инспирација за надимке многих других рвача. Тако је рвачки свет за кратко време, осим „Француског анђела", добио, „Шведског анђела" Тора Јохансона, „Канадског анђела" Џека Раша, „Ирског анђела" Клајва Велша и читаво „јато" других „анђела".

Постоји и прича да је крађа надимка једна од ретких ствари која је заиста изнервирала иначе сталоженог Тилеа, који је за то кривио промотера Џека Фефера. У једном сусрету двојице људи, Тиле је нокаутирао Фефера, који је одмах подигао тужбу траживши од „Француског анђела" 30.000 долара. Суд је наложио да рвач плати најмању могућу казну од 250 долара, док је посебна рвачка комисија додала још 50 долара казне, одбивши да суспендује Тилеа. Мечеви „Француског анђела" су привлачили толико публике и били толико популарни да би евентуална суспензија значила велики финансијски губитак на који нико није пристајао.

Тиле је оставио дубок траг у америчком рвању. Од када је јануара 1940. године први пут ушао у ринг на америчком тлу, остао је непоражен пуних 19 месеци. И након првог пораза маја 1942. године, популарност „Француског анђела" није умањена. У заоставштину је ушло и неколико рвачких захвата које је патентирао.

Новински текстови из тог времена сведоче не само о популарности Тилеа, већ и његовој, малтене надљудској снази, која је, заједно уз застрашујући изглед била магнет за публику. Многи сматрају да је појава Тилеа препородила рвање у Америци, направивши га у то време можда и најпопуларнијим спортом, а самог Тилеа једним од најплаћенијих спортиста.

Амерички новинари су, за разлику од европских колега, продрли кроз спољашњост „Француског анђела" и почели да пишу о његовом карактеру и свакодневном животу. Новинари су завирили у душу Тилеа, где су писали да је реч о човеку пријатне нарави, са изузетним интелектом и дивном смислу за хумор.

Многи обични људи који су имали сусрет са Тилеом имали су само речи хвале за „Француског анђела". Тиле је често излазио у сусрет деци својих пријатеља који су га молили да глуми у њиховим школским представама, где би прво плашио, а затим забављао најмлађе.

У Америци Тиле није заборавио Француску. У јеку рата, 1942. године, Тиле се пријавио у америчку војску, да би се борио против Немаца и да би једног дана учествовао у ослобађању Француске. Иако је био на врхунцу снаге, није регрутован јер није прошао лекарски преглед. У то време доктори нису знали ни како да испитају нити да дају квалитетно медицинско мишљење о здравственом стању рвача и његовој способности да служи војску.

Ипак, Тиле је у име науке одобрио да се над њим врше мерења и други експерименти, где су доктори мерили његове екстремитете, обим главе и друге аномалије које су настале усред болести. Тиле је проглашен и примерком људске врсте са најсличнијим физичким карактеристикама неандерталца. Своју скоро надљудску снагу „Француски анђео" је често демонстрирао вукући запреге и дижући терет пред импресионираном масом гледалаца.

Од других појединости за Тилеа је важило да ужива у француској кухињи, да је обедовао веома полако – оброк је трајао и по два сата – док је спавао најмање десет сати дневно да би, како је једном приликом рекао, одржао тело здравим и јаким за мечеве који су га чекали. Они који су га познавали рекли су да је омиљени Тилеов композитор био Шопен, омиљени писци Пруст и Дима. Такође, „Француски анђео" је био и посвећени католик, не кријући да вера и црква заузимају битну улогу у животу. Док је био на врхунцу популарности, о Тилеу је толико тога написано да је често тешко раздвојити стварност од фикције.

„Француски анђео" не само што је водио бизаран живот, већ је и сама смрт легендарног рвача била неуобичајена. Како је старио, његово здравствено стање се погоршавало, на шта је највише утицала сама болест, акромегалија, која је изазвала много других проблема. Тилеов најбољи пријатељ, Карл Појело, такође је био у лошем здравственом стању због проблема са плућима. Касније је установљено да болује од рака плућа. Појело је преминуо 4. септембра 1954. године у 61. години живота. Када је чуо за вест о смрти Појела, Морис Тиле је доживео срчани удар и преминуо само неколико сати касније.

Два велика пријатеља сахрањена су заједно на Литванском националном гробљу у месту Џастис у држави Илиноис. Споменик је подигао промотер Карла Појела и велики пријатељ двојице рвача, Антанас Тамашиунас, у Америци познат под именом Тони Тамасун, коме је Морис Тиле крстио децу. На заједничком споменику Тилеа и Појела, Тамашунас (или Тамасун) је уклесао: „Пријатељи које ни смрт није успела да растави".

Ни ту није крај приче о „Француском анђелу". Још пре смрти Морис Тиле је изашао у сусрет свом пријатељу скулптору Луису Линку који је желео да направи посмртну маску француског рвача. То је подразумевало узимање отиска главе Мориса Тилеа неколико сати након његове смрти. Чувши за смрт „Француског анђела", Линк је узео отисак, направио калуп и израдио неколико посмртних маски Тилеа, које су овековечиле главу легендарног рвача.

Многи сматрају да је лик Мориса Тилеа, „Француског анђела", деценијама касније послужио као инспирација за настанак једног од најпопуларнијих анимираних јунака, Шрека, али ти наводи никада нису званично потврђени. Чини се да потврда није ни морала да дође, јер када се Шрек упореди са ликом Мориса Тилеа, подударност је стопроцентна. Морис Тиле можда није спасао принцезу Фиону и није имао за сапутника магарца, али је имао неуобичајен и испуњен живот на којем би и анимирани Шрек могао да му позавиди.

 

Број коментара 8

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 19. новембар 2024.
7° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње