Хитлерова ледена муза - Соња Хени

За време трајања Олимпијских игара у Сочију подсећамо се неких од легенди зимских спортова. Име Соње Хени, норвешке клизачице и познате холивудске глумице заувек ће остати упамћено у историји олимпијских спортова. Трострука олимпијска и десетострука светска шампионка Соња Хени и данас се сматра најбољом клизачицом свих времена. Ипак, она ће остати упамћена и по томе што је на једном од предратних наступа у Немачкој Хитлера и друге високе званичнике Трећег рајха поздравила нацистичким поздравом.

И поред тога што је кокетирала са нацистичким званичницима и Хитлером лично, Соња Хени је остала упамћена као клизачица која је суверено владала тим спортом и која је од клизање направила уносан бизнис. Такође, свет ће је памтити као велику холивудску глумицу и једну од најпожељнијих жена свог времена.

Соња Хени је рођена 1912. године у Кристијанији (данашњем Ослу). Прве клизаљке добила је када је имала шест година, док се први пут на Олимпијске игре пласирала као 11-годишња девојчица. На Зимским олимпијским играма у Француској 1924. године освојила је последње место. Медији су тада извештавали да је Хенијева често долазила до ограде да пита тренера за савет коју фигуру да изведе.

Само три године касније, Хенијева, која је имала само 14 година, освојила је прву златну медаљу на Светском првенству. Након тога, норвешка клизачица је узела још девет узастопних (укупно десет) златних медаља на светским првенствима, што је рекорд који до данас није оборен.

Прву златну медаљу на олимпијским играма Хенијева је освојила 1928. године у швајцарском Сент Морицу, док је успех поновила на Играма у Лејк Плесиду 1932. године и Гармиш Партенкирхену 1936. године.

Многи истичу да је Хенијева била авангарда у то време и да је њен начин клизања имао велику дозу сексепила. Она је у овај спорт прва увела кратки костим који ће касније постати заштитни знак клизачица. Хенијева је била омиљена и у Европи и „преко баре" и била је радо виђен гост тадашњег џет сета.

У време када је аматеризам био услов учешћа на великим такмичењаима, Хенијева је радо примала вредне поклоне и донације од обожаватеља. Пре него што се отиснула у Америку, Хенијева је учинила нешто што ће касније бацити сенку на читаву њену каријеру и што ће је увек пратити.

Норвешка клизачица била је популарна у читавој Европи, а своје наступе често је имала и у Немачкој, где је од 1933. године на власти био Адолф Хитлер. Како наводе поједини извори из тог времена, Хитлер је био опчињен Хенијевом, која је уживала симпатије читавог нацистичког државног врха земље.

На једном наступу у Берлину 1936. године, непосредно пре почетка Олимпијских игара, које су познате као „Зимска нацистичка Олимпијада", Хенијева је Хитлеру и високим државним званичницима Трећег рајха упутила нацистички поздрав.

Док су нацистички званичници били одушевљени, овај потез жестоко су осудили у њеној земљи, али и окружењу. Занимљиво је да сличан потез Хенијева није поновила неколико месеци касније када је почела Олимпијада у Гармиш Партенкирхену. Ипак, Хенијева је одавно побрала симпатије Адолфа Хитлера, који је за њу уприличио и вечеру свом омиљеном одмаралишту Берхтесгадену.

Када је 1936. године, као призната најбоља клизачица, посетила Америку, опчинила је Холивуд, где је уметничко клизање још увек била непознаница. Хенијева је имала стандардне тачке које су посећивали најпопуларнији људи тог доба у Америци. Њени наступи убрзо су запали за око шефу студија Twentieth Century Fox који је са Хенијевом потписао уговор за снимање филма, тако да је норвешка клизачица у том тренутку постала и најплаћенија холивудска глумица.

Након што је 1936. године снимила филм „Једна у милион" Хенијева је наводно искористила своја познанства са немачким званичницима тако да јој је Хитлеров министар пропаганде Јозеф Гебелс лично помогао у дистрибуцији филма у тој земљи.

Занимљиво је да је за време Другог светског рата, када је Норвешка била окупирана од стране Немачке, Хенијева у свом дому оставила фотографију Адолфа Хитлера коју је потписао лично за њу. Немачки војници због тога нису дирали њену кућу и конфисковали ствари као што су то чинили у многим другим норвешким домовима. Норвешка спортска дива америчко држављанство стекла је 1941. године.

Као „новорођена" Американка подржавала је америчке трупе у Другом светском рату, али је пажљиво избегавала да изјави подршку норвешком покрету отпора, док никада јавно није осудила ни нацистички режим. Због тога je Хенијева трпела осуде Норвежана и оних у домовини и оних у САД који су је сматрали квинслингом.

Ипак, кокетирање са нацизмом није урушило њен имиџ. Статус популарне глумице, великог спортисте и холивудске иконе већ је био формиран и ништа га није могло укаљати, чак ни ова "мања мрља".

Хенијева је снимала филмове и за време Другог светског рата и после њега. Паралелно је држала представе на леду које су привлачиле огроман број гледалаца.

Први уговор који је потписала са Twentieth Century Fox предвиђао је снимање пет филмова и хонорар од 75 хиљада долара по филму. Та сума је убрзо скочила на 125.000 долара по филму. Сви филмови у којима је глумила били су хитови, пунили су биоскопе, доносили су огроман новац.

Хонорарима зарађеним у филмовима и клизачким представама Хенијева је ускоро постала најбогатија жена Америке. У Америци је поседовала много некретнина, акција у компанијама, а постала је и пасионирани колекционар уметничких дела.

Занимљиво је да су јој чак и у рођеној Норвешкој опростили „флерт" са нацистима јер се тамо вратила као велика звезда на турнеји „Одмор на леду".

У приватном животу имала је мање среће. Три пута се удавала и тек је трећи брак са богатим норвешким бродоградитељем Нилсом Онстадом био нешто срећнији. Осим мужева, Хенијева је имала и неколико љубавних афера од којих је најпознатија она са легендарним боксером Џоом Луисом.

Ако је веровати ономе што је написано у њеној биографији под називом „Краљица леда, краљица сенки", Хенијева је била оптерећена новцем и сексом и увек је добијала оно што је желела.

Велика олимпијска шампионка и холивудска глумица преминула је у 57. години живота од леукемије. Битку са тешком болешћу изгубила је 1969. године. Њено тело покопано је у Ослу.

Ипак, ни након смрти Соње Хени, греси из прошлости нису заборављени. Недавно је легендарни париски дилер уметничких дела Пол Розенберг тражо повратак Матисовог ремек дела „Плава хаљина у жутој столици за љуљање", која се налазила у колекцији коју су Соња Хени и њен супруг Нилс Онстад завештали „Хени-Онстадовом уметничком центру". Слика је, како тврди Розенберг, украдена за време Другог светског рата, а однета је на лични захтев Хермана Геринга.

Након ових навода поново је почело подсећање на пријатељство Хенијеве са Хитлером и високим нацистичким званичницима.

За крај, занимљиво да је група легендарних редитеља, међу којима су Душан Макавејев, Милош Форман, Фредерик Вајсман, Пол Морисеј, Пуриша Ђорђевић и други, снимила 20-минутни филм под називом „Недостаје ми Соња Хени".