Да ли сте знали? - 4. део

Момчило Тапавица (Надаљ, 14. октобар 1872 - Пула, 10. јануар 1949) је био српски архитекта, свестрани спортиста, учесник Првих олимпијских игара 1896. у Атини и освајач трећег места у тенису за Угарску. У то време Војводина је била део Аустроугарске монархије, а на Олимпијским играма Аустрија и Угарска су имале посебне екипе. Момчило Тапавица је на Играма у Атини такмичио и у рвању (четврто место) и дизању тегова (пето место). Поред тога што је на својеврстан начин исписао странице спортске историје, Тапавица је остао упамћен по томе што је пројектовао зграду Матице српске у Новом Саду као и многа друга позната архитектонска здања на овим просторима.

Пол Франческо Радмиловић (5. март 1886 - 29. септембар 1968) је био велшки ватерполиста и пливач који је у својој 22 године дугој олимпијској каријери освојио четири златне олимпијске медаље. Ове четири медаље је освојио на три узастопне олимпијаде и то је рекорд који је остао необорен све до Игара одржаних 2000. године у Сиднеју, када је Стив Редгрејв освојио своју пету олимпијску златну медаљу. Пол Радмиловић је рођен у Кардифу, као трећи син Антуна Радмиловића, Дубровчанина који се 1860. године преселио у Кардиф, где је постао власник Гластонбери армс паба у улици Бут (Glastonbury Arms pub in Bute Street). Полова мајка је рођена Кардифчанка, по изворима ћерка ирског имигранта. По другим изворима Пола су у кући звали Павле, а пореклом је из Боке Которске. Радмиловић је 1967. године примљен у међународну Кућу славних пливача. Такође је био један од десеторице чија су имена прво постављена у велшку Кућу славних спортиста, 1988. године.

„Спортска мода" на Олимпијским играма уведена је због жена на Играма у Стокхолму 1912. године, и то у пливачком спорту. Први пут на Играма спортска опрема је добила обавезне димензије, а стандард је био да ногавице морају да буду највише 10 цм изнад колена.

Први тамнопути спортиста на Играма је био Константин Енрике де Зубиера, који је представљао Француску 1900.

Игре у Берлину 1936. остаће упамћене по многим историјским контраверзама, али и по томе што је на њима први пут виђен директан ТВ пренос свечаног отварања игара и још неколицине најважнијих такмичења на телевизији. Немци су овај ТВ деби организовали на 25 екрана постављених на трговима у великим градовима Немачке. Телевизијски преноси од тада неизоставно прате сва олимпијска такмичења, а захваљујући њима у такмичењима на Олимпијским играма могу да уживају милијарде људи широм планете крај малих екрана.