Да ли сте знали? - 3. део

Југословенски стрелци су у Сеулу 1988. први пут освојили олимпијске медаље и то три. Јасна Шекарић је освојила злато у гађању ваздушним пиштољем и бронзу са пиштољем, а Горан Максимовић злато у гађању ваздушном пушком.

За југословенске спортисте Игре у Лос Анђелесу 1984. имају посебан значај- постигнут је највећи успех на једним Играма када је реч о броју медаља. Чак 18 одличја (у Москви су освојили девет), а седам од тог броја су биле златне освојили су „плави" на овим Играма.

Најсјајније одличје освојили су рукометашице, рукометаши, ватерполисти, кануисти Љубек-Нишовић, боксер Јосиповић, рвачи Трстена и Лисјак. Овим се Југославија нашла међу 10 најуспешнијих земаља у Билансу медаља, први пут на Играма.

Једини олимпијац добитник и Нобелове награде је Филип Ноел Бејкер из Велике Британије, освајач сребрне медаље на 1500 метара 1920. године

Најстарији учесник Летњих олимпијских игара је Оскар Свен из Шведске у стрељаштву 1908, 1912. и 1920. године. Оскар је и најстарији освајач златне медаље са 64 године, 280 дана колико је имао 1912. године и најстарији освајач сребрне медаље коју је 1920. године освојио са 72 године и 281 дан живота. Најстарија жена учесника Игара је Британка Лорна Џонстон, која се такмичила у коњичком спорту са 70 година и 5 дана на Играма 1972. у Минхену. 

Две године после Олимписких игара у Сент Луису, Међународни олимпијски комитет је у Атини 1906, на десетогодишњицу првих модерних Игара, организовао манифестацију која се у једно време рачнала као четрвта Олимпијада. Међутим, МОК је касније одлучио да такмичења у Атини не убраја у олимпијска надметања, па се лондонске Игре у званичној документацији воде као 4. Олимпијске игре.