Комуникациони допинг

Сећате се дефилеа на свечаном отварању, спортисти из безмало свих земаља марширали су са мобилним телефонима у рукама.

Неки су фотографисали публику и себе, одмичући апарат, неки су ужурбано куцкали поруке на Твитеру. Та се прилика већини пружа једном у животу, па како да је не искористиш. А гарантује и сто, двеста инстант пратилаца.

Много је спортиста са одушевљењем прихватило Твитер као средство комуникације са онима који их подржавају. Много је једноставнији него Фејсбук и не захтева двосмерност, спортиста не мора да одговара на поруке (мада је лепо када то чини), а може да нам пренесе како се осећа, о чему размишља а да се не жали на новинаре који „нису пренели све што је рекао".

Али, ту се и крије највећа опасност.

Не размишљајући, понесени атмосфером и несвесни где се налазе, спортисти кажу нешто због чега горко зажале.

Већ првог дана је због свог расистичког коментара из Грчког олимпијског тима избачена Војла Папахристу, а данас је швајцарски тим објавио да враћа кући Мишела Морганела, такође због расизма на Твитеру.

То није све. Једном британском новинару који живи у Лос Анђелесу суспендован је Твитер налог зато што је критиковао телевизију Ен-Би-Си која има права за емитовање Олимпијских игара у САД. Он сматра да је то неправедно и противно медијским слободама.

Још горе је прошао британски скакач у воду Том Дејли на кога су се неки твитераши острвили (добра реч) јер су он и његов партнер у синхроним скоковима били четврти.

Поруке су биле врло грубе и личне и мала је утеха да је доста људи устало у његову одбрану.

Данашњи спортисти тешко могу без друштвених мрежа, ако им је до популарности која им доноси спонзорске уговоре, а самим тим и могућност да се боље припреме.

Међутим, по том питању ове игре ће вероватно бити преломне и тимови ће морати да уведу некаква правила и обуке, како се твитује, када се твитује, да ли спортисти треба да имају телефоне у олимпијском селу и ко треба да контролише оно што пишу.

За сада ниједна звезда није кажњена због твитовања, али разлог је можда то што звезде или не твитују лично или на олимпијским играма прескачу све што може да им поквари концентрацију.