Чак и слабо издање Бајера сувише добро за московски ЦСКА

Поглед на састав Леверкузена који је почео сусрет – тачније поглед на колони поред имена фудбалера која се односи на њихове године – најављивао је један агресиван тактички приступ Бајера. Онакав, уосталом, какав смо и навикли да гледамо од екипе Роџера Шмита.

Са просеком старости од 23 године и 346 дана, ово је најмлађи тим Бајера који је икада изашао на терен у Лиги шампиона. Младе ноге могу много и да трче, а и, ако су фудбалери школовани (као што играчи једног еминентног бундеслигаша свакако јесу), дисциплиноване су. Стога се могло претпоставити да ће чувени пресинг Бајера у 4-2-2-2 облику бити присутан и на ЦСКА арени.

Ништа од тога. Бајер скоро да није изашао из средње зоне (средњег блока), у којој су били постављени у за њих необичном (а иначе, наравно, веома уобичајеном) 4-4-2 облику. Кроз компактност иза лопте и велику директност са њом, Немци су контролисали меч у првом делу. Сасвим заслужено су и водили, захваљујући голу Кевина Фоланда, после паса Словенца Кевина Кампла.

Омер Топак је постигао гол (поништен из офсајда), а релативно солидну шансу је пропустио и Чалханоглу.

Руси су почели да играју боље у наставку (тешко да су могли горе), а то су успели да конкретизују у виду изненађења у 76. минуту голом Израелца Натхоа из једанаестерца.
Након овог момента меч улази у своју најмахнитију фазу, са разуђеним и неефикасним одбранама и са доста прилика испред оба гола. Највредније помена су оне Фоланда (погодио стативу), односно Натхоа и Чалова.

Бајер је и четврту утакмицу одиграо нерешено, други је на табели са седам бодова. Монако је први на табели са осам бодова, Тотенхем на другом месту има четири, а ЦСКА је последњи са три бода и нема шансе да се пласира у осмину финала Лиге шампиона.