Реми недовољно доброг Ситија и недовољно ангажованог Реала

Мало ко је очекивао Манчестер Сити у полуфиналу Лиге шампиона, где јасно никада нису били. То има много мање везе са њиховим персоналним манама, јер у овом тиму играју неки заиста бриљантни фудбалери, него са тактичким мањкавостима које су недопустиве на овом нивоу фудбала.

Реал Мадрид је изгледао као скупља и „набуџенија" верзија Манчестер Ситија током доброг дела сезоне. Све док није стигао Зинедин Зидан, то јест. Француз је вратио многе принципе из игре из времена Карла Анчелотија и Реал Мадрид, сада, делује не само као тим који може до титуле у Шпанији, већ и као екипа која поново може да постане шампион Европе.

У Енглеској то нису показали. Прекинут је низ ове екипе од 35 мечева који нису завршени резултатом 0:0 (последњи пут у октобру прошле године у Паризу). Ипак, без Роналда и са само 45 минута Бенземе на терену, Реал је свој примарни циљ испунио и као велики фаворит чека реванш на „Бернабеу".

Шпански тим није био превише опасан у поседу, о чему говори и чињеница да је све своје прилике, у самом финишу, створио из прекида. Међутим, иза лопте Реал је стајао, кретао се и притискао готово идеално. Са Лукасом Васкесом на левом боку/левом полупростору добио је много марљивијег фудбалера од Кристијана Роналда, због чега је читава његова дефанзивна организација била јако квалитетна. За Манчестер Сити се то не може рећи...

Сити је покушао да се наметне на самом старту, улазећи у ниски, понекад чак и у високи нападачки пресинг. Али да би овај модел игре био успешан, један од првих предуслова јесте компактност. Вертикална компактност и просторна компактност тима Мануела Пелегринија биле су за сваку осуду, због чега су играчи у светло плавим дресовима лако губили приступ лопти. Реал је њихову нестабилност лако користио, што и није тешко када у тиму имате изванредног Луку Модрића, убедљиво најбољег играча сусрета. Хрват је још једном показао да поседује интелигенцију која га чини једним од најбољих фудбалера пленете.

Проблеми за Манчестер Сити само су интензивирани када се повредио Давид Силве. Де Брујне је морао на леви бок, што значи да је нестала сва опасност за Реал у простору који се сматра кључним - „црвеној зони", коридору између централних бекова и централног везног.

Реал је у другом полувремену погодио пречку из игре (Хесе главом), а затим је Џо Харт, са две импресивне интервенције после прекида (посебно импозантна она након што је Пепе, сачекавши другу лопту, шутирао усамљен са метар од гола), спасао свог тим пораза сасвим буквално.

Вреди нагласити и да је Александар Коларов читав меч преседео на клупи. Реванш меч, када ће Сити покушати да поправи игру и након 1969. године избаци један шпански тим у двомечу, на програму је 4. маја.