Најбоља финала Лиге шампиона

Финала Лиге шампиона увек носе тежину већу него било која друга клупска утакмица. Од првог финала, одиграног у склопу тадашњег Купа шампиона 1956. године па све до за сада последњег одиграног у Мадриду прошле године, свет има прилику да види кулминацију сезоне у виду завршне борбе за најжељенији трофеј у европском фудбалу. Ове утакмице се никако не могу сматрати обичним, узбуђења никада не изостају, али постоје финала која су боља од осталих, она која ће се памтити мало дуже него сва друга. Ово је субјективна листа десет најбољих финала Лиге шампиона до сада, уз наду да ће наредна бити још боља.

Како би се избегао привид пристрасности, са листе су изостављене утакмице из 1991. године између Црвене Звезде и Олимпика из Марсеља, и она из 1966. у којој су копља укрстили Реал Мадрид и Партизан на легендарном Хејселу.

Олимпик Марсеј - Милан (1993)

У мечу одиграном на Олимпијском стадиону у Минхену једини пут у историји победу је однела екипа из Француске. Марсељ је минималним резултатом уједно однео и прву победу у новом формату Купа шампиона, од тада познатог као Лига шампиона.

Иако је виђен само један погодак, утакмица је обиловала приликама на обе стране а једини погодак је дело Басилеа Болиа, фудбалера из Обале Слоноваче, у 44. минуту.

Непосредно након ове историјске победе,избио је велики скандал око намештања мечева у које је био умешан председник клуба са југа Француске. Последица, Марсељ одлази у другу лигу и одузета му је титула из домаћег шампионата из те године.

Међутим, трофеј из Лиге шампиона нико није дирао.

Манчестер јунајтед - Бенфика (1968)

Прво финале на Вемблију, прва победа једне енглеске екипе. Манчестер је био убедљив, али тек након продужетака, и победио је резултатом 4:1. Утакмица је почела крајње килаво, први погодак виђен је тек почетком другог дела игре и био је дело легендарног Бобија Чарлтона. Бенфика долази до изједначења 15 минута пре краја, а онда умало и до победе, али Еузебио не успева да реализује ситуацију један на један са голманом Јунајтеда, неколико минута пре краја.

Али у продужетку Џорџ Бест је напросто блистао и Манчестер је у првих десет минута продужетка стигао до 4:1, што је очигледно било довољно за историјски успех.

Селтик - Интер (1967)

Меч одигран у Лисабону је и највећа утакмица у историји шкотског фудбала. Селтик је победио са 2:1, и тиме постао прва екипа из Велике Британије која је постала првак Европе.

"Лисабонски лавови", како и данас називају ову генерацију Селтика, меч су отворили примљеним поготком који је био дело легендарног Сандра Мацоле. Али Селтик је био бољи, нападао је све време, и коначно је стигао до изједначења голом Томија Гемела. Екипа Селтика се ту није зауставила, напади су се наставили, и као награда стигао је погодак Стивија Чалмерса пет минута до краја. Селтиков успех додатно добија на тежини када се има у виду да је ова екипа и прва која је успела да у једној сезони уједини три трофеја - првенство, домаћи Куп и трофеј у Европи.

Бенфика - Реал Мадрид (1962)

У седмом европском финалу, Реал је  први пут терен напустио погнуте главе. Реал јесте на одмор отишао са предношћу захваљујући хет-трику Ференца Пушкаша, али су играчи једног од најбољих тимова свих времена ту стали. 

У другом полувремену, на терену је постојао само један тим, Еузебио је напросто доминирао, и коначни резултат је био 5:3 за Португалце, што им је донело другу узастопну титулу у Купу шампиона.

Реал Мадрид - Бајер Леверкузен (2002)

Девета европска титула „краљевског клуба", уједно и последња, потпуно је у сенци једног од најбољих потеза у историји овог спорта. Памти се победа, памти се титула, али оно што прво падне на памет сваком љубитељу фудбала у свету када се спомене ово финале јесте волеј Зинедина Зидана, који као да је сажео сву бриљантност једног од најбољих играча које је овај спорт икада имао.

У овом сусрету одличан је био и тада млади Икер Касиљас, који је у игру ушао у 68.минуту као замена за Цезара. Касиљас је у неколико наврата спасао своју екипу и заслужено, уз Зидана наравно, понео епитет играча утакмице.

Барселона - Арсенал (2006)

У овој утакмици свет је имао прилку да види директан дуел два најбоља напада на свету, две екипе које играју најлепши фудбал на свету.

Али, након што је голман "тобџија" Јенс Леман постао први искључени фудбалер у финалима Лиге шампиона у 18. минуту, Арсенал је принудно играо нешто дефанзивније. Међутим, екипа из Лондона је лепим поготком Сола Кембела стигла до предности у 37. минуту. Овај резултат се одржао до самог финиша меча али је онда Арсенал попустио под налетима Барселоне и Самјуел Ето је постигао погодак.

Жулиан Белети,џокер тренера Рајкарда, само четири минута након тога донео је победу Каталонцима, другу у клупској историји.

Порто - Бајерн Минхен (1987)

У правом дуелу Давида и Голијата, у свом првом финалу екипа из Португала се супротставила Баварцима који су јурили своју четврту европску титулу.

И као да су се играчи са Пиринејског полуострва мало уплашили, цело прво полувреме су били у грчу, и као резултат на полувреме су отишли са голом минуса. Али у другом полувремену као да је на терен истрчала друга екипа. Порто је стигао до два гола у самом финишу сусрета, од којих је други био у другом минута заставног времена, и тако стигао до историјске победе.

Ово је био и први од два пораза у финалима Лиге шампиона Лотара Матеуса, који је са траком на руци предводио екипу Бајерна, у којима је његова екипа испустила добијену утакмицу.

Реал Мадрид - Ајнтрахт Франкфурт (1960)

По многима ово је једна од најбољих утакмица у историји фудбала, тачније, једна од најбољих утакмица у било ком тимском спорту уопште.

Разлог томе лежи у чињеници да је постигнуто чак десет голова, у утакмици у којој је могло да их буде још минимум толико. Алфредо Ди Стефано и Ференц Пушкаш су постигли седам голова и на тај начин поставили рекорд који, по свој прилици, никада неће бити превазиђен. Утакмица је одиграна на „Хемден парку" пред 135 хиљада људи.

Манчестер јунајтед - Бајерн Минхен (1999)

Финале које је по први пут донело једној енглеској екипи обједињење сва ти трофеја, остаје запамћено по напросто невероватних последњих пар минута који су шокирали свет.

Бајерн је повео већ у 6. минуту поготком из слободног ударца Мариа Баслера. Екипа из Минхена је пропустила и неколико „непромашивих" прилика што ће их, испоставиће се, коштати победе. Измене Теди Шерингем и Оле Гунар Солскјер су, у заоставном времену, постигли два поготка након корнера које је извео Дејвид Бекам и тако направили један од највећих преокрета у историји фудбала.

Ливерпул - Милан (2005)

Без икакве дилеме најпознатије и најчешће спомињано финале Лиге шампиона је меч између Ливерпула и Милана одигран у Истанбулу.

На полувреме је Милан отишао са предношћу од 3:0. Ливерпул је деловао апатично и безидејно, тако да је цео свет у тим моментимавидео италијанску екипу као победника. Али одговор Ливерпула је био један од најмоћнијих икада виђених.

Енглеска екипа је постигла три поготка у првих 15 минута другог полувремена и тако увела меч у продужетке. Продужеци нису донели победника а Ливерпул је био бољи приликом извођења једанаестераца. Јунак финала био је пољски голман Јиржи Дудек, коме је то уједно и једна од последњих утакмица које је провео на голу јер убрзо потом одлази у Реал Мадрид где време ван клупе скоро да и није проводио.