Барселона – Реал 6. део

Како би само лако било посматрати ствари „црно и бело". Али то је практично немогуће. Зато није сагледати неки догађај није једноставно. Такав је случај са четворомечом ( уз поглед и на први сусрет) Реал Мадрида и Барселоне.

Синоћња утакмица дефинитивно је показала да се против Барселоне не може играти на други начин него на контра напад и да је Мурињо у вези са тим у праву. Тренер Реал Мадрида је после две сусрета, у којима је за најистуренијег играча имао Кристијана Роналда, извео офанзивнији састав са Игуаином напред, Каком иза њега и Ди Маријом и Португалцем по боковима. Гости су меч почели са неком врстом пресинга на задњу линију Барсе... Па опет, Реал није могао до лопте.

Њихов просек поседа лопте током пет утакмица је око 33% (синоћ 36%), то јест имали су је између 17 и 20 минута. Шта може да се уради за тако кратак период?

Свестан да то време мора да употреби што боље Мурињо је од своје екипе тражио да игра, колико је могуће, брзо, са малим бројем додавања и директно ка голу. Зато је држао Роналда као најистуренијег играча у финалу Купа и првој утакмици Лиге шампиона. Најбржи играч екипе је могао тај свој квалитет да покаже против тимова чија је задња линија далеко од свог гола. Као што је случај са Барселоном.

Роналдова брзина и техника донеле су две, изузимајући гол, најбоље Реалове прилике: када је неуспешно покушао да проигра Игуаина у првом и када је истом играчу додао лопту за поништен гол у другом делу.

Друга је ствар што Реал чешће није могао да му дотури лопту. Ни Ди Марији. Марцела је затварао Педро, Арбелоа није офанзиван бек а кључ је у томе што Ћави Алонсо био попут птичице у кавезу- сви виде како уме да лети, али нема куда. Осим тога екипи је недостајала је енергија коју дају Пепе и Рамос за пресинг на средини. Када је Реал узео лопте на том делу терена створио је поменуте гол шансе.

На резултат је сигурно утицао и себичлук Игуаина који је у два наврата могао да проигра саиграче у бољој позицији, као и изостанак Карима Бенземе. То је можда најчуднија Мурињова одлука. Ако је већ Адебајора чувао за каснији део утакмице због евентуално скок игре нападајући само 174 сантиметра високог Маскерана, питање је зашто Бенземина брзина и форма нису уопште нису коришћени. То је једноставно био тренерски осећај, и нема потребе дизати прашину у вези са тим. На крају Реал је завршио са три шута ка голу Барсе од којих су два била у акцији када је постигнут гол.

Барселона игра најбољи и најатрактивнији фудбал на свету. Играју на гол више. За годину и по дана нису дали гол на само четири утакмице. Зато се са њима не може у отворену борбу, у шта се Мурињо уверио када је добио „маниту" (раширена шака која показује број 5, колико је голова Барса дала Реалу у првој утакмици сезоне) у лице.

Кретање Барселониних играча је најбоље на свету а њихов „напад у троуглу" готово једнако легендаран колико и Чикагов из времена Фила Џексона и Текса Винтера.

Техника те екипе је неоспорна, тимски дух такође...и Меси који прави разлику. Међутим, многи и даље тврде да је све могло да буде другачије после овог двомеча. Практично све преломне (и спорне) судијске одлуке биле су у корист Барселоне.

На крају, ове утакмице неће остати у лепој успомени због понашања оба тима, и управа ових клубова. Мурињо је желео да од свега направи театар а Барселона је својевољно ушла у то коло.

Можда неко има приговор на победу Барселоне, али нема више приговора на начин на који играти против њих. Уосталом синоћ је у 176. утакмици заредом Барселона имала већи посед лопте од противника.

Чињенице:

- Кристијано Роналдо није ниједном шутирао ка голу Барселоне

- Барселона је на 5 утакмица са Реалом ове сезоне имала готово 2.500 додавања више

- Гол разлика у пет утакмица је 9:3 за Барселону

- Барселона је прошле ноћи дала гол на 20. утакмици заредом у Лиги шампиона