Џордан у копачкама

Када је Роналдо, онај Бразилски, био на врхунцу каријере 1997. године, шпански новинар Жорди Робироса питао је Мајкла Џордана да ли је чуо за "Феномена". Одговор данас, можда, не био исто када би легендарном кошаркашу, залуђеном голфом и моторима, данас поставили питање о Леу Месију.

Одговор би, сигурно био потврдан да је легендарби "број 23" потрошио извесно време гледајући фудбал и двадестдвогодишњег, 169 центиметара високог Аргентинца, са којим се није упознао када је 2006. године у Барселони гледао Роналдиња.

Нико не зна зашто, али Меси и лопта су на терену једно. Небројено пута је доказао да увек зна шта треба његовом тиму, што је праћено огромним ауторитетом и изненађењима која непрестано превазилазе пртходна чуда.

Велики Мајкл Џордзан је прву титулу најбољег играча НБА понео 1988. године и истовремено проглашен најбољим промотером те лиге, али је укупно девет година биран међу најбоље одбрамбене играче, доказујући да десетоструки најбољи стрелац није себични лидер, већ пример солидарности у колективном спорту.

Барселонин Меси је једнако генијалан као што је то дечко из Бруклина био у Чикагу Булсима. Када је било густо, сви су гледали у ДЗордана. На Кампу Ноу, Лео се не крије, већ гризе као сви остали и увек жели гол више.

Навијачи Барсе још увек препричавају хет-трик који је постигао против Валенсије, али и голове које је дао Штутгарту, посебно оне у којима су његови потези представљали фудбалске еквиваленте Џордановим чаролијама.

Протеклих 14 утакмица одиграо је без предаха и истовремено се изјадначио са Рунијем са по четири гола у Лиги шампиона, представљајући једину препреку Енглезу у борби за Златну лопту. За Леа, пре Јужне Африке постоји једино лига и сан о стадиону Сантјаго Бернабеу.