НБА финала конференција - славни преци нису успели, нови јунаци отклањају малер

Седму годину заредом НБА лига ће добити новог првака. Одсуство династија и долазак нових главних актера на позорницу донели су изједначеност и уједно могућност да се подмире каријере великих играча у ери друштвених мрежа са особитим пренаглашеним акцентом на освајање прстена.

Прстен те поставља у ужи круг шампиона и диже изнад легенди које упркос огромној жељи, напорима и изврносности нису убрале најлепши плод из баште. Тако су Кавај Ленард, Јанис Адетокумбо, Никола Јокић, Ентони Дејвис, Џејсон Тејтум и Џејлен Браун успели да поред свог имена придодају епитет шампиона. Нису више у рангу Чарлса Барклија, Патрика Јуинга, Карла Мелоуна, Џона Стоктона, Алена Ајверсона, Доминика Вилкинса,... Опет, Леброн Џејмс и Стеф Кари су додали шлаг на торту неукаљаним биографијама у широј слици.

Оваква ситуација није виђена још од седамдесетих. У свакој декади је постојала понека династија сем тад, чему је допринело и разводњавање талента оснивањем ривалске АБА лиге. Од последњег, 11. прстена Била Расела 1969. до првог Лерија Бирда 1980, Селтикси су успели да се домогну још два трофеја (1974, 1976), Њујорк никси су постали „Мека кошарке“ кроз титуле 1970. и 1973. Милвоки бакси, Лејкерси у Лос Анђелесу, Портланд трејлблејзерси, Вашингтон булетси (касније Визардси), Голден стејт вориорси и Сијетл суперсоникси су могли да се подиче свежим комадом накита на прстима.

Остала су четири тима у борби за трофеј Лерија О‘ Брајена. Квартет франшиза са повремено важном, али ретко носећом улогом у модерној историји. Циклични принцип успона и падова на ком се темељи НБА лига тренутно им годи, док прошлост није била нимало бајна. Дугогодишњи љубитељи америчке кошарке навикавају се да у завршници нема уобичајених актера. Неки нови момци исписују странице НБА историје.

Минесота тимбервулвс – Едвардс наследник Гарнета

Све најлепше почиње и завршава се са Кевином Гарнетом.

Од уласка у лигу у сезони 1989/90 важили су за топовску храну све до првог средњошколца у модерној историји на НБА драфту. Гарнет је изабран као пети пик 1995. године. Врло мршав у добу дивова, унео је револуцију на дуже стазе својим атлетицизмом и техником уз непојмљив жар за победом. Уз његово сазревање је расла и франшиза са врхунцем у сезони 2003/04 кад је Кевиново МВП признање испраћено пласманом у прво финале конференције у историји франшизе. На том путу су страдали и нама омиљени Сакраменто кингси. 

Да су успели да у задрже младог Стефона Марберија крајем деведесетих и да Латрел Спривел није правио хаос, можда би се „вукови“ домогли и понеког великог финала. Мада, конкуренција су били моћни Лејкерси и Спарси на врхунцу снага.

Запрепашћујуће, од тог финала Запада нису видели доигравање све до 2017/18, захваљујући тријумфу над Денвером у продужецима 112:106 у последњем мечу регуларне сезоне. Џими Батлер бежи главом без обзира, разочаран недостатком чврстине међу млађим носиоцима, иначе првим пиковима, Карлом Ентонијем Таунсом и Ендруом Вигинсом. Том Тибодо није успео да створи јак тим, налик Чикаго булсима, те напушта клупу 2019. и годину дана касније преузима Никсе.

Тек је трећи први пик у претходних 11 година био онај прави. Ентони Едвардс носи оно за чим је Батлер вапио код Таунса и Вигинса. Тим Конели паралелно завршава мисију генералног менаџера у Денверу и креће са новим пројектом у Минеаполису, креиравши тим који најављује велика дела.

Оклахома сити тандер – нови Сијетл или јединствена појава

Формално наследници Сијетл суперсоникса, Тандери су суштински нова франшиза. Град, име, лого,...Није то исто. Пустошење урагана Катрине по Њу Орлеансу отворило је прилику да Оклахома буде привремено прибежиште за Хорнетсе, а родно место у личној карти Клеја Бенета и трајни боравак.

Рођен у Оклахоми, Бенет је купио Суперсониксе под обећањем претходнику Хауарду Шулцу да ће изградити нову, лепшу, већу и модернију арену. Уследила је финта у виду захтева за изградњом нове хале преко јавних фондова, што је очекивано моментално одбијено. Првобитна намера Бенета била је свакако да доведе НБА у свој град, у чему је и успео 2008. године. Та читава ујдурма захтева посебан текст.

Последња веза Сијетла и Оклахоме били су Кевин Дурент, Џеф Грин и Ник Колисон. Дурента су драфтовали Соникси са другог места 2007. и он дан-данас истиче како жали што град у ком је начинио прве професионалне кораке није део НБА циркуса.

Почетком 2010-их Тандери су у својим редовима имали три МВП-а: Дурента, Вестбрука и Хардена. С ове тачке гледишта изгледа незамисливо да је тај трио одиграо тек једно финале. Намера да се већи уговор преда Ибаки уместо Хардену драстично је утицала на даљи смер. „Брада“ је брзо постао суперзвезда у Хјустону, а за то време су Тандери успели да проспу 3-1 против Голден стејта у финалу Запада 2016. године. Дурент им окреће леђа, оставивши Вестбрука да пише соло-рекорде. Експерименти са Полом Џорџом и Кармелом Ентонијем нису успели, те је уследио полазак од нуле.

Сем Прести креће са гомилањем пикова и окупљањем „вртића“ као филтера за будуће носиоце. У том периоду је и Алексеј Покушевски неуспело покушавао да се снађе. Трејд са Клиперсима за Шеја Гилџеса Александера и Данила Галинарија уместо Пола Џорџа покренуо је ново доба Оклахоме. Не треба да се заборави кратка и важна епизода Криса Пола. Да није било њега, ко зна да ли би ови младићи искусили плеј-офа још увек.

Тандерима може да се припише титула из 1979. коју су донели Гас Вилијамс, Денис Џонсон и Џек Сикма, могу да се диче славним данима Герија Пејтона и Шона Кемпа, као и да је Реј Ален свој врхунац дочекао овде, али ће могућу титулу сви гледати као прву икад, а не прву после 46 година.

Индијана пејсерси – кад није успео Реџи, ред је на Тајриса

Једна од четири АБА франшизе прелетeле у НБА окриље 1976. године.

Налик Гарнету у Минесоти, Индијана је везана за Реџија Милера. Пркосни, лајави тројкаш прва је помисао на Пејсерсе, обележивши 18 година. Пред почетак овог дуела очекујте брдо архивских исечака и фотографија са дуела Пејсерса и Никса током деведесетих година. Озбиљна мржња између кошаркашке „Меке“ и земље кошарке овековечена је у документарцима, где је Реџи био један од главних актера. 

На несрећу, Милеров врхунац се поклопио са Џордановим Булсима и Лејкерсима Брајанта и О‘Нила. Последња Милерова прилика у поодмаклим годинама пропала је у најмрачнијој ноћи НБА лиге, односно „Malice at the Palace” тучи против Детроит пистонса. Врхунски тим са Џермејном О‘Нилом и Роном Артестом се распао.

Надаље је Индијана кројила симпатичне, одличне екипе без великог успеха. Лебронов Мајами је два пута заредом (2013, 2014) остављао Пола Џорџа, Дејвида Веста, Роја Хиберта и остале на корак фо великог финала.

Повреде су стопирале Виктора Оладипа да буде „тај“, иако је поседовао све алатке за статус велике звезде.

Лидера нове генерације Пејсерси добијају трејдом за Доманатаса Сабониса. Тајрис Халибуртон је узео поводац и води тим до другог финала Истока узастопно. Прошле године је био повређен, сад је здрав и изузетно мотивисан.

Њујорк никс – у потрази за спасиоцем

Прво финале конференције за Никербокерсе од 2000. године. Тад је отац Џејлена Брансона био члан Њујорка. Франшиза која 52 године трага за јунаком већим од живота.

Прошло је више од пола века од последње титуле, а фанови Никса идаље себе сматрају НБА елитом. Њујорк је заиста био обећан град седамдесетих – бљештава светла булевара и авенија, диско музика, афро фризуре, звонцаре, баскет на Рукер парку,...И приде Никси са титулама.

Како је време одмицало, успех је све више бежао од „Велике јабуке“. Патрик Јуинг је био обележен као спасилац. Онај одабрани за повратак сјаја на врх Емпајер стејт билдинга. Прљави Никси из деведесетих сматрају се једним од најјачих тимова без трофеја. Увек је мало фалило да пројекат Пета Рајлија буде овековечен ловоровим листом - нису искористили 2-0 против Булса са Џорданом; у „мајсторици“ финала 1995. су кроз огроман број промашаја са дистанце фактички поклонили трофеј Рокетсима.

Са заласком 20. века је и снага Никса била у складу са Јуинговим пропалим коленима. Нова шанса за трећи прстен десила се 1999, искористивши скраћену сезону да се са осмог места домогну финала, до тада незапамћено достигнуће. Спарси су били далеко бољи. Рајлијеви „пси“ су се тукли са свима, били су омражени и то су волели. Данас је остала само носталгична успомена на кавге у „Медисон сквер гардену“.

Креће „мрачно доба“. Период ужасних тимова, разочарања и слабе посете. Светло на крају тунела се указало - Кармело Ентони. Расни стрелац облачи наранџасто-плави дрес, Никси су опет релевантни! Ту су и Амари Стодемајер, Рејмонд Фелтон, Џеј Ар Смит, Иман Шамперт,...Одлична екипа. Тројкама за продужетак и победу против Булса, Кармело постаје краљ Њујорка. Бернард Кинг је добио наследника, само што ће им овај вратити стару славу.

Баш после сезоне у којој је Ентони био најбољи стрелац лиге (28,7 поена) и завршава у другој рунди доигравања, падају у провалију од 37 победа и 45 пораза. На драфту 2015. узимају Кристапса Порзингиса са четврте позиције. Летонац једнако бриљира, колико се и повређује. Испоставиће се да ће му тако проћи читава каријера. Поново заокрет, анонимуси у саставу и трпљење подсмеха читаве лиге.

Док једном не смркне, другом не сване. Далас прави кардиналну грешку, не предавши Џејлену Брансону јачи уговор. Фамилијарно-менаџерским шемама он долази у Никсе, где се етаблира у вођу. Можда је управо мали, здепасти плеј тај спасилац. Видећемо.