Јокић у клубу "неуништивих" - ко су краљеви трипл-даблова пре "Џокера"

Пре деценију је лидер НБА лиге у трипл-дабловима остварио 11 троструких двоцифрених учинака. Наравно, то је био Расел Вестбрук. Испод њега је био Џејмс Харден са четири. У сезони на измаку је 11 трипл-даблова накупио другопласирани Јанис Адетокумбо, изнад Леброна Џејмса и Домантаса Сабониса са по 10. Лидер са 34 је наравно Никола Јокић.

Сведочимо првом центру који је уписао у "трипл-дабл клуб", пошто је Јокић у победи Нагетса над Мемфисом математички обезбедио ово невероватно дотигнуће.

Троструком МВП-у је било потребно четири асистенције да осигура своје просеке, макар у последњем мечу остао на нули у категорији проигравања. Не само то, већ је Јокић поделио 13 асистенција у врло важном тријумфу уз 26 поена и 16 скокова.

НБА је добио још једног трипл-дабл краља, који је своју кандидатуру на престо објавио прошле сезоне, кад су фалиле децимале. Са 34 трипл-дабла, Никола дели четврти најбољи резултат на вечној листи. Међу та четири су три Вестбрукова и један Оскара Робертсона.

Новије генерације НБА фанова су размажене у добром смислу. Мисле да је трипл-дабл нешто свакодневно за најбоље играче. За то су криви Јокић и Дончић својом феноменалношћу. Трипл-дабл је одраз изврсности и издржљивости у више сегмената игре, то не може било ко. Чињеница је да су само тројица то успела у читавој сезони само подиже "Џокеров" рејтинг у НБА антологији.

Све је кренуло од "Великог О-а"

Колико год се ниподаштавала кошарка из доба црно-белих телевизора и филмова, несумњиво је подарила невероватне играче и достигнућа. Оскар Робертсон је био испред свог времена. Снажни, експлозивни бек, силовит и надмоћан, мајстор шута из једног или два дриблинга.

"Велики О" је до култног личног успеха стигао у сезони 1961/62, својој другој у каријери, бележећи 30,8 поена, 12,5 скокова и 11,4 асистенције за 44,3 минута на паркету на 79 одиграних од могућих 80 дуела регуларне сезоне. Најбољи играч у историји Синсинати ројалса, односно Сакраменто кингса је остварио 41 трипл-дабл у , водивши свој тим до другог места на Западу са 43-37. Тада је НБА чинило тек девет екипа, исти за вољу, па је било лако ући у доигравање. Ројалси су испали већ у првој рунди од Детроита са 3-1 у серији.

Веровали или не Робертсон те сезоне није био МВП у најимпресивнијој трви свих времена.

Штавише, Робертсон је до трипл-дабл сезоне могао већ као руки (фалило 0,5 асистенција) и још три наредне сезоне после 1961/62, али је увек фалила која децимала. У добу без тројки у шест од првих седам сезона убацивао преко 30 поена. Нажалост, Ројалси су били преслаби за прстен, па се преселио у Милвоки где је на заласку каријере освојио титулу уз млађаног Луа Алсиндора, касније познатог као Карим Абдул Џабар.

Вестбрукова ера

Мислило се 45 година да је Робертсон неуништив. Рекорд у рангу Чемберленових 100 поена који нико никад неће сустићи. Све до одласка Кевина Дурента у Голден стејт из Оклахоме пред сезону 2016/17. Расел Вестбрук остаје сам и ту се креће са епохалним остварењем.

На атлетском врхунцу, Вестбрук се намеће као Робертсонов наследник. Комбинација невероватних физичких способности и "лудачке" енергије била је потребна из меча у меч како би се скромни састав Тандера ушуњао у плеј-оф са шестог места.

Гласачи за МВП трофеј били су свесни историјског момента, доделивши му најзначајније индивидуално признање, науштрб екипног скора. Расел је сезону окончао у грандиозном стилу, погодивши тројку за победу уз звук сирене против Денвер нагетса са Јокићем на паркету. Погодак са велике раздаљине био је за 50. поен на мечу, а уз 16 скокова и 10 асистенција је оборио Оскаров рекорд са 42 трипл-дабла у сезони.

Наставило се надаље. Вестбрук је и наредне две сезоне завршио на истом нивоу - 25,4 поена, 10,3 скокова и 10,1 асистенција у сезоини 2017/18, па 22,9 поен, 11,1 скок и 10,7 асистенција наредне године. Оклахома се одлучила за заокрет у франшизи, пославши Расела у Хјустон рокетсе, где се није надовезао поред Џејмса Хардена.

Оборио је и рекорд за 11 узастопних трипл-даблова током сезоне 2018/19.

Рокетси га шаљу даље, конкретно у престоницу. Кад се мислило да је Расел истрошен и да су најбољи дани иза њега, следи оповргавање. Окружен скромним пратећим особљем долази до највиших просека у каријери што се тиче скокова (11,5) и асистенција (11,7) уз 22,2 поена. С правом је потврдио свој статус трипл-дабл владара.

Три сезоне касније, ето Расела код Николе Јокића.

Ваља навести да су блокаде и украдене лопте као статистичка категорија уведене у сезони 1973/74. Можда би неки горостаси попут Чемберлена, Расела и Џабара досегли до трипл-дабл сезона да су се рачунале рампе, али то остаје само као претпоставка. Зна се да је Јокић први центар у одабраном друштву.