Јесу ли Лејкерси једини тим који може да споји Дончића и Јокића

Трејд Луке Дончића из Даласа у Лејкерсе отворио је широк спектар потенцијалних прелазака у НБА лиги.

Оно што занима фанове НБА кошарке у Србији јесте питање: Могу ли Јокић и Дончић да заиграју заједно у Лос Анђелесу?

Шанса за тако нешто заправо постоји, али је бар тренутно далеко од остварења.

Шта раздваја Јокића и Лејкерсе

Одговор на питање је једноставан и компликован у исто време – уговор. Најбољег кошаркаша на свету с Нагетсима до 2028. године везује супермакс уговор потписан 2022.

Јокић је тада зарадио великих 262 милиона долара, што је била укупна зарада Мемфис гризлиса те године.

МВП би тек уласком у последњу годину уговора могао да одлучује о својој будућности и да ли ће напустити Колорадо.

Потенцијални долазак Николе у Лејкерсе био би неизвесан и због Леброна Џејмса.

Четрдесетогодишњи ветеран има уговор с клубом и током сезоне зарађује 50 милиона долара, што је еквивалент Јокићевој заради.

А уз потенцијални супермакс уговор Дончића са "језерашима", током којег би могао да зарађује и 70 милиона долара по сезони, тешко је очекивати да се сва тројица нађу под кровом "Крипто арене".

За трејд Џејмса и Јокића готово да не постоји никаква шанса.

Американац је на заласку каријере, док је Србин на врхунцу. У Лејкерсима је Џејмсов син, а топли Лос Анђелес тешко би заменио хладним Денвером.

За Николин долазак у "Град анђела" било би потребно да Леброн оде у пензију или да прихвати мањи – ветерански уговор.

Како би Лејкерси изгледали с Јокићем и Дончићем

Јокић би у сезони 2027/2028. имао 32 године, док би Дончић, уколико се успешно опорави, био на врхунцу каријере са 28.

С обзиром на пријатељство двојице кошаркаша, развили би се здрав однос и хемија, који су темељ за стварање доброг резултата.

Иако не играју на истим позицијама њихови стилови игре се не разликују много. Једине веће резлике су што се Јокић више фокусира на преглед игре и асистирање, док се словеначки играч боље сналази када гледа директно ка кошу.

Лејкерси у којима би играли Никола и Лука донели би тотални контраст у игри у односу на ону коју имамо прилике да гледамо данас.

Под диригентском палицом Џејмса и Дејвиса, тим из Лос Анђелеса играо је брзу (експлозивну) кошарку. Инсистирало се на продорима и игри под кошем, док су по мечу умели да испале и по 45 тројки.

Конкретнији систем игре готово да не постоји, јер се филозофија игре своди на – лопту у руке Дејвису и Леброну, па ако се нешто деси, десило се.

Дончић и Јокић би унели сигурност у игру. Смањио би се број експлозивних и атрактивних закуцавања, али би навијачи свакодневно гледали шири спектар перфектно увежбаних акција уз асистенције без гледања и "немогуће" кошеве, које могу да убаце само српски и словеначки кошаркаш.

Поред Јокића и Дончића, који подједнако добро за своје позиције могу да играју и испод обруча и са дистанце, процветали би сви кошаркаши у екипи, а поготово они који шутирају тројке и играју пик-ен-рол.

Николи би пријала нека промена, у Денверу постаје загушљиво

Нагетси не играју добро ове сезоне, иако се налазе на четвртом месту Западне конференције. Једини "кривац" за добар пласман тима из Колорада је Никола Јокић.

Још прошле сезоне, када је тим Мајка Мелоуна у плеј-офу завршио такмичење, видело се да Денверу нешто недостаје.

То "нешто" је ове године прерасло у "све". Када Никола није на паркету, Денверу фали организација напада, недостају му дефанзива и ауторитет на терену.

Џамал Мари далеко је од нивоа и статуса звезде. Иако на мечу убаци 35 или 40 поена, за његово време на паркету екипа прими најмање 50.

Допринос Канађанина у одбрани готово да не постоји, штавише, противнички кошаркаши се утркују да их преузме на пику.

Нагетси без њега играју неорганизовану кошарку и тада су најлошија офанзивна екипа у лиги. Мањак ауторитета на терену резултира брзим нападима, који се обично завршавају лошим шутем или изгубљеном лоптом.

У Денверу влада анархија, а фрустрација се на Јокићевом лицу док је на клупи могла видети много пута од почетка сезоне.