Крај меденог месеца, Обрадовића и Звезду чека велики посао

Симболично, медени месец Саше Обрадовића и његове Звезде који је почео одмах по доласку српског тренера на клупу, завршен је у Паризу.

Са шест евролигашких победа у низу је некадашњи играч црвено-белих започео свој други мандат на клупи и деловало је у тим тренуцима да Звезда може ићи само напред.

Тријумфи су долазили упркос великом броју повреда, те ни скраћена ротација, нарочито под кошем, није могла да заустави налет српског представника.

Коди Милер-Мекинтајер је коначно заиграо онако како се од њега очекивало још претходне сезоне. Чима Монеке је донео преко потребну енергију и сигурне поене. Џеред Батлер је оправдао хвалоспеве, а Донатас Мотејунас све повезао својим искуством.

Не треба заборавити ни утицај са клупе, одбрану и тројке Семија Оџелеја, као ни константну кошгетерску форму у којој је био Џордан Нвора.

Већина ових ствари пак није била могућа истовремено, те би се квалитети једног играча показали приликом изостанка другог. Битно је међутим да је увек постојао неки одговор.

Такође, Звезда је током јесени ретко напуштала Београд, те су и навијачи пружали потребну помоћ када екипа није могла сама да се покрене.

А онда је дошла зима и са њом много већи број путовања, али и пад форме. Разумљиво, већина тимова боље игра на домаћем терену, но мали је број оних који пружају слабије партије када имају комплетнији састав.

Звезда је на претходних пет утакмица у елитном европском такмичењу поражена четири пута. Од скора 9-3 су стигли на 10-8, а од другог места на табели до десетог.

Победили су на само два гостовања ове сезоне, а једна од тих победа и заправо последња, забележена је против Макабија у Београду 30. октобра.

У међувремену се поправио и здравствени билтен, те је Обрадовић могао да рачуна на скоро све кошаркаше у саставу, али тада су настали проблеми. Расподела минутаже и осећај за измене нису били на највишем нивоу, што су приметили и све незадовољнији навијачи.

Када је ротација била скраћена, улоге су биле јасно подељене и сваки кошаркаш је имао времена да покаже свој квалитет. Сада су се минути, поени, али и одговорност расули по читавој свлачионици, што није пријало српском тиму.

Све је кулминирало у Паризу, који је са лакоћом победио Звезду, иако је пре тога био у серији од шест везаних пораза. Тријумфовали су заправо само једном на 11 мечева у низу.

Имали су додуше и велику помоћ црвено-белих. О Нвориној партији довољно говори то што ће бити упамћена по исказаном незадовољству приликом измене и селидбе на клупу, коју је итекако заслужио својом ноншаланцијом и (не)залагањем у одбрани.

Девонте Грејем, који је требало да буде највеће појачање, и даље делује као НБА лане на евролигашком леду. За нови пад у првом полувремену је кажњен неиграњем у другом.

Милер-Мекинтајер се поново одрекао продора и изгубио ослонац своје игре, док се ни Обрадовић није прославио својим одлукама. Батлер и Монеке су били једини расположени за игру, али је утисак да нису провели довољно времена на терену.

Пораз као такав неће много нашкодити Звезди. Може се десити да јој буде и од помоћи. Међутим, гостовање у Паризу оголило је све проблеме са којима ће се црвено-бели суочити у наредном периоду, а биће им потребан много бољи одговор.

Звезда у наредних пет кола иде на четири гостовања, а управо би резултат у тој серији мечева могао да покаже да ли поседује квалитет и карактер за пласман међу осам најбољих.