Олимпијин кошаркашки водич кроз Београд - од Кораћа, преко Жељка, до Јокића и Милојевића

Кошаркаши Партизана угостиће вечерас од 20.30 екипу Олимпије из Милана у 10. колу Евролиге. Биће то још један окршај европских великана и двојице најтрофејнијих тренера Старог континента - Жељка Обрадовића и Етореа Месине.

На дан утакмице клуб из Милана објавио је на званичном сајту опширан текст о кошаркашкој историји Београда, најважнијим дворанама у главном граду Србије и легендарним играчима и тренерима који су стварали југословенску и италијанску кошарку. Уз неопходне корекције, текст преносимо у целости.

Корени српске кошарке, на трагу Радивоја Кораћа

Неколико километара од "Београдске арене", у којој ће се Олимпија данас петнаести пут у својој историји састати са Партизаном, пред 20.000 гледалаца, налази се много мања спортска хала, али са много важнијим именом - Хала "Радивој Кораћ".

У дворани која лежи на супротној страни реке Саве од највеће хале у престоници Србије играју се утакмице историјског клуба ОКК Београда. У ОКК-у су играли и радили као тренери Бора Станковић и Аца Николић, тако да се почеци клуба поклапају са кошаркашким почецима у бившој Југославији.

Кораћ је био најзначајнији играч тог тима од краја педесетих до шездесетих година, заједно са Трајком Рајковићем, који ће у Италији носити дресове Ливорна и Венеције. Чак је и Богдан Тањевић као младић играо у ОКК Београду заједно са Кораћем и Рајковићем.

Рајковић је постао најбољи стрелац у Италији непосредно пре него што га је заменио Радивој Кораћ. Обојица су, као што је био случај тих дана, дошли у Италију у својим тридесетим. Кораћ је играо у Падови, али је претходно годину дана провео у белгијском Лијежу.

Пре тога су ОКК Београд водили до четири титуле првака Југославије. Кораћ је са репрезентацијом освојио шест медаља, укључујући и сребро на Олимпијским играма 1968. године. Убрзо након тога изгубио је живот у саобраћајној несрећи код Сарајева 1969. Рајковић је преминуо 1970. од срчаног удара.

Након што је трагично настрадао врло млад, у околностима сличним онима у којима је Дражен Петровић изгубио живот 1993. године, Кораћ је постао својеврсна икона и мит српске кошарке, али није имао само ефекат Џејмса Дина.

Кораћ је био заиста невероватан играч, нападач висок 1,95, који је седам пута заслужио титулу најбољег стрелца Југославије. И даље држи рекорд по броју поена у међународним такмичењима јер их је постигао 99 у победи ОКК Београда над Алвиком из Стокхолма у Купу шампиона 1965. године. Трећи пут у историји ОКК је стигао до полуфинала, где га је зауставио Реал Мадрид.

Када је стигао у Италију, Кораћа су назвали "господар 99 поена". Пре десетак година у Србији су снимили и филм који ће испричати причу о њему. Оно што мит о Кораћу чини још фасцинантнијим је чињеница да је играо кошарку у Београду, али је пореклом из Сомбора, одакле је и троструки МВП НБА лиге Никола Јокић.

Због своје историје и кошаркашке културе, Београд је неизбежно богат причама. Стари "Пионир" данас носи име по професору Аци Николићу, који је био тренер у Падови, а потом и у Варезеу, тиму који је водио у три узастопна плеј-офа против Олимпије између 1971. и 1973 године.

Николић је био и ментор тада 31-годишњем Жељку Обрадовићу у сезони 1991/92. која је завршена европском титулом Партизана. Црно-бели су на фајнал-фору у Истанбулу у полуфиналу победили Олимпију, коју је тада предводио Мајк Д'Антони. Лако је приметити како се приче великих клубова и великих личности преплићу једна са другом.

Олимпија је у Београду тренирала и у дворани Меге, клуба који је у последњих десет година изнедрио НБА играча једнако, а можда и више него врхунски амерички колеџи попут Дјука, Канзаса или Кентакија, укључујући Николу Јокића.

На улазу се налази "Драфт зид" који слави све драфтоване играче Меге. На једној страни су огромне фотографије сада НБА кошаркаша, међу којима су центар Клиперса Ивица Зубац и играч Мајами хита Никола Јовић.

Друга страна је посвећена Дејану Милојевићу, некадашњем играчу који је, пошто је постао тренер, почетком године преминуо од срчаног удара док је радио за Голден Стејт вориорсе као члан стручног штаба.