Нови колачић из Париза, статус кво у Берлину и ново поглавље пред Бајерном

Париз - нови колачић

Осам година након што је основан и три године након што је ушао у прву француску лигу, Париз је испунио мисију својих оснивача и Евролигу довео у престоницу Француске, па ће у новој сезони бити једини "нови колачић".

Одавно челници Евролиге, како бивши тако и садашњи, истичу да је Француска једно од примарних тржишта за најквалитетније европско такмичење, али Парижанима нико ништа није поклонио. Или скоро ништа.

На "лепе очи" су 2022. добили позивницу за учешће у Еврокупу иако су сезону раније били тек 15. на табели француског шампионата, али су вратили кредит и већ у својој другој европској кампањи освојили Еврокуп и зарадили улазницу за Евролигу.

Помало неочекивано, дебитант ће се европској кошаркашкој елити представити са дебитантом на клупи. Финац Томас Исало, званично најбољи тренер минуле сезоне Еврокупа, који је у немачком Бону и Паризу доказао таленат, прихватио је понуду из НБА лиге и постао асистент у стручном штабу Мемфиса, док ће преко Атлантика у другом смеру Тијаго Сплитер, нови стратег Парижана.

Легендарни Бразилац и НБА шампион из 2014. године био је фантастичан центар са обе стране океана, али у краткој тренерској каријери никада није самостално водио екипу. Стаж је сакупљао као помоћни тренер задужен за развој играча у Бруклину и Хјустону, а сличну улогу наменио му је и селектор Ацо Петровић у репрезентацији Бразила.

За разлику од тренера, Париз је задржао окосницу шампионског тима, на челу са лидером и најбољим играчем Ти-Џеј Шортсoм. Американац са македонским пасошем постизао је у просеку 18 поена и делио 7,3 асистенције по мечу, што је статистика која му је донела признање најкориснијег играча Еврокупа. Годину дана раније Шортс је доминирао и у Фибиној Лиги шампиона, коју је у дресу немачког Бона такође освојио, и тада под вођством Томаса Исалоа.

Свакако никоме у Евролиги неће уливати страх у кости, али Финац је у Паризу оставио уигран и наштимован тим са базом играча који се већ дуго познају. Када је из Бона прелазио у Француску, са собом је, уз Шортса, повео још петорицу играча - Американце Тајсона Ворда и Колина Малколма, Михаела Кесенса и Леона Крацера, двојицу немачких центара, и Чилеанац Себастијана Ереру.

Сви ће они у дресу Париза први пут искусити чари Евролиге, баш као и изузетно талентовани француски бек алжирског порекла Надир Хифи, Финац Микаел Јантунен, некадашњи кошаркаш Партизана Банџа Си и млади француски центар Енцо Шарвин.

Бар мало неопходног евролигашког искуства пронашли су Парижани током лета на тржишту. Довели су центра Жалгириса Кеваријуса Хејза, који је већ играо у Француској за Канту и Асвел, и двојицу бекова - Јакубу Оутару из Монака и репрезентативца Немачке Маодоа Лоа, који је у најквалитетнијем европском такмичењу играо за Бамберг, Бајерн, Албу и миланску Олимпију минуле сезоне.

Из италијанског Трента у Париз је стигао амерички центар Далтон Хомс, који такође има евролигашки стаж у дресу Басконије, док је аквизиција са локалне кошаркашке пијаце Леополд Кавалијер, доскорашњи играч Стразбура.

Асвел - вечити бег са дна

У последњих пет година, колико је редован учесник Евролиге, Асвел никада није стигао даље од 14. места на табели. Како време пролази, резултати су све слабији, па је претходне три сезоне завршио на самом дну или позицију изнад.

Иза вечитог фењераша је још једна турбулентна и неуспешна европска пустоловина током које је променио три тренера, али и лето које не наговештава да су амбиције већинског власника Тонија Паркера и сарадника постале веће од пуког бивствовања у европској кошаркашкој елити.

После десет година проведених у Вилербану, што као асистент, што као први тренер, Ти-Џеј Паркеру је крајем октобра рођени брат уручио отказ, након што је Асвел сезону у Евролиги отворио са четири пораза. На сва звона и уз много еуфорије, као и све у шта се умеша харизматични Италијан, наследио га је Ђанмарко Поцеко.

Енергични Поцеко је успео да покрене обесхрабрену екипу и забележи две победе у прве четири утакмице по добијању новог посла, али је уследила серија од десет пораза у Евролиги и разлаз после само два месеца сарадње, уз нимало срдачне поздраве.

За трећег тренера Асвела у истој сезони именован је Пјер Пупе, некадашњи француски кошаркаш и талентовани стручњак, својевремено помоћник Ти-Џеј Паркера. Без времена за велике промене и простора за рапидан напредак, Пупе се показао као пријатно изненађење.

Већ на свом тренерском дебију победио је Црвену звезду и до краја евролигашке сезоне уписао више тријумфа него двојица претходника заједно, што је, ако ништа друго, било довољно за бег са самог дна табеле, али и указану шансу да реновира тим по својој вољи и води га у новој сезони.

Чистка је одавно почела. Још у новембру се Асвел разишао са Френком Џексоном, док су почетком године отписани центар Џон Егбуну и некадашњи плејмејкер Партизана Борис Дало, који се током кратке епизоде у Вилербану није померио даље од краја клупе.

Летњи распуст условио је нове растанке. Некадашњи члан београдске Меге Тимоти Луваву, најефикаснији играч Асвела са 13 поена по утакмици минуле сезоне, отишао је у Басконију. Пут Шпаније је пошао и горостасни центар Јусуфа Фол, пошто је након три године у предграђу Лиона задужио дрес Барселоне. Мајк Скот се вратио тамо одакле је и дошао - у Порторико, док је талентовани Израелац Ноам Јаков послат на позајмицу у Хапоел из Тел Авива.

Без оружја за лов на крупне европске зверке и бомбастична појачања, Асвел је морао темељно да преврне робу на летњој кошаркашкој пијаци и усуди се да ризикује, пре свега биралући играче којима је Евролига велика непознаница.

На локалном тржишту пронађена су двојица интересантних Француза - високи центар Нил Сако, дојучерашњи кошаркаш Шолеа, и двадесетогодишњи крилни центар Мелвин Ажинса, млади репрезентативац Француске који је претходне две сезоне провео у Сент Квентину. На овогодишњем НБА драфту бирали су га Њујорк никси као 51. пика и одмах трејдовали у Далас.

Шта га чека када одлучи да се отисне преко Атлантика чуће Ажинса из прве руке од нових саиграча - Шакил Харисон и Адмирала Шофилда, двојице Американаца који ће први пут упознати европску кошарку.

Харисон је комбо бек и некадашњи студент Универзитетеа Тулса. Ушуњао се у НБА лигу иако 2016. није изабран на драфту. Променио је велики број тимова и сакупио равно 200 наступа у најјачој лиги света. Искусио је и плеј-оф утакмице у дресу Денвера и Лејкерса, али је последњих година све чешће и све дуже морао да се задовољи Развојном лигом, где је 2022. и 2024. проглашен за најбољег дефанзивца.

Слична епизодна улога у НБА каравану била је крајњи домет и нешто млађег и мање искусног Шофилда. Студирао је на Универзитету Тенеси у Ноксвилу, који је похађао и Кевин Пантер. Бирала га је на драфту 2019. франшиза из Филаделфије, али је дебитовао у дресу Вашингтон визардса. Дуго је лутао Развојном лигом, а онда три сезоне саставио у Орланду. Током прве две је проводио по 12 минута на паркету, у трећој ни пуна четири.

Вероватно највеће појачање добио је Асвел повратком свог детета Теа Маледона. Освајач сребра са репрезентацијом Француске на Евробаскету 2022. почео је каријеру у Вилербану и задржао се у домовини од 2017. до 2020. године. Потом је наступао у НБА лиги за Оклахому, Шарлот и Финикс. Одиграо је 177 утакмица у Сједињеним Државама и просечно постизао 7,8 поена, уз 2,8 скокова и 2,9 асистенција по мечу.

Искуство и нову снагу у рекет донеће искусни Тарик Блек, за којег нема тајни у кошарци на било којим меридијанима. Некадашњи играч Хјустона, Лејкерса, Макабија, Зенита, Бахчешехира и Олимпијакоса у Евролигу се враћа после кратке епизоде у италијанској Ређани.

Што се староседелаца тиче, велика ствар за Пупеа је потпис на новом уговору Нанда де Колоа, двоструког освајача Евролиге и МВП-а из 2016. Репрезентативац Француске је прошле сезоне у Евролиги просечно постизао 12,2 поена, уз 4,1 асистенцију по уткамици.

Још једну сезону у Вилербану, јубиларну десету и готово извесно последњу, одиграће и сада већ жива легенда и капитен Шарл Кауди. И даље ће му саиграч бити Парис Ли, мада је мало фалило да заврши у Монаку, као и Едвин Џексон, Дејвид Лајти, Жофре Ловерњ и Мбаје Ндиаје. Сви заједно, најстарија су екипа у Евролиги, са просеком година преко 30.

Алба Берлин - статус кво

Поглед на прошлосезонску табелу Евролиге и чињеница да је Алба, уз Панатинаикос, екипа која је током лета претрпела најмање промена у играчком кадру, довољно говоре о изузетно скромним амбицијама у Берлину.

Чак и на домаћем тлу "албатроси" нису освојили ниједан трофеј минуле сезоне, али су се определили за континуитет и статус кво, почевши од клупе, на којој ће и даље главни бити Израел Гонзалес. Рачунајући и период током којег је био помоћник легендарног сународника Аита Гарсије Ренесеса, Шпанцу ће предстојећа сезона бити већ осма у Берлину.

Имаће Гонзалес изузетно незахвалан и врашки тежак задатак да макар покуша од Албе да направи нешто више од екипе која другима (најчешће Црвеној звезди) мрси рачуне и са табеле брише унапред уписане победе, пошто је током лета остао без двојице најважнијих играча и најбољих поентера из претходне сезоне.

Одличног америчког бека Стерлинга Брауна, којем је Берлин био прва европска станица у каријери, одвео је Партизан, док се капитен Албе Јоханес Тиман потрудио да истакне кандидатуру за најчуднији трансфер лета. Репрезентативац Немачке и шампион света са Филипина 2023. напустио је први пут домовину, па ће после Бамберга, Баунаха, Лудвигсбурга и шест година проведених у Берлину, играти - у Јапану.

Запањујућа одлука имајући у виду да је прошле сезоне био један од бољих високих играча у Европи. У просеку је бележио 12,7 поена, 5,2 скока, 1,9 асистенција и 16,4 индексна поена по утакмици. Уместо трансфера у неки амбициознији клуб на Старом континенту, Немац је одлучио да се у 30. години живота отисне у Азију. Изгледа да Јапанци нису штедели.

"Албатроси" су окончали дугогодишњу сарадњу и са хрватским центром Крешимиром Никићем, некадашњим играчем загребачке Цибоне, који је врло млад дошао у Берлин, али је у више наврата прослеђиван на позајмице мање познатим немачким клубовима, а сада се трајно преселио у једног шпанског нижелигаша.

Од староседелаца на центарским позицијама у Берлину је остао само горостасни Крист Кумађе, а замишљено је да одлазак Тимана и Никића надокнади Тревион Вилијамс, један од само двојице Албиних новајлија.

Некадашњи студент Универзитета Пердју неколико година је таворио у Развојној лиги, пре него што се 2023. осмелио да дође у Улм, тада актуелног шампиона Немачке. Испоставило се да није погрешио. Изабран је за члана идеалне петорке Еврокупа, а лидер по броју скокова био је и у Бундеслиги и у другом по квалитету европском такмичењу.

Једино појачање на спољним позицијама биће Аустралијанац Вил Мекдауел-Вајт, који може да послужи и као плејмејкер и као бек-шутер. Момак из Бризбејна већ има искуство играња у Немачкој, где је од 2017. до 2019. носио дрес Бамберга и друголигаша Баунаха. Добио је тада награду за најбољег младог играча друге немачке лиге. Стигао је да упише два наступа у Евролиги и три у Фибиној Лиги шампиона. Сем епизоде у Европи, остатак каријере је провео у Аустралији и на Новом Зеланду, одакле и долази у Албу.

Преостали жути дресови неће мењати власника. У њима ће и наредне сезоне играти "звезда у успону" Габријеле Проћида, Мет Томас, Матео Спањоло, Мет Делоу, Јонас Матисек, Мартин Хермансон, који се зимус после четири године вратио из Валенсије, Словенац и дете Реала Жига Самар, Јани Вецел, Тим Шнајдер, Луис Олинде, Џастин Бин и Крист Кумађе.

Бајерн Минхен - репрезентација Немачке у малом

Кошаркашка секција минхенског Бајерна већ годинама завређује велики углед у Европи. Има подршку моћног и богатог фудбалског клуба, стабилан менаџмент (током лета појачан новим спортским директором Драганом Тарлаћем) иза себе сезону у којој је освојила дуплу круну, а сада и нову модерну арену у Минхену, али никако не успева да направи искорак и значајан резултат у Евролиги.

Амбициозан пројекат чији је архитекта требало да буде Пабло Ласо изненада је окончан крајем јуна, пошто је шпански стручњак након само једне сезоне ван домовине напустио Бајерн под изговором "приватних разлога" и вратио се у родну Виторију да преузме екипу Басконије.

Замена је брзо пронађена у виду Канађанина Гордона Херберта, доскорашњег селектора Немачке који је са "панцерима" остварио историјске успехе - освојио је бронзу на Европском првенству 2022, титулу шампиона света на Филипинима прошле године и четврто место на олимпијском турниру у Паризу, што је најбољи пласман немачких кошаркаша у историји Игара.

Логичан и зихерашки избор Бајерна, узимајући у обзир чињеницу да ће Херберт у Минхену сарађивати са чак петорицом играча које одлично познаје из репрезентативних акција. Баварци су задржали Нилса Гифаја, Ника Вајлер-Беба и врсног шутера Андреаса Обста, док су у домовину вратили Оскара да Силву, некадашњег играча Албе који није оставио дубљи траг играјући за Барселону претходне две сезоне, и Јоханеса Фојтмана, од којег се очекује да буде велико појачање.

Искусни центар и дојучерашњи играч миланске Олимпије, са којом је два пута освојио првенство Италије, потписао је уговор на три сезоне и враћа се након осам година у Немачку, где је својевремено играо за Јену и Франкфурт скајлајнерсе, такође под Хербертовом командом.

Имао би Бајерн и шестог репрезентативца у тиму да поуздани Ајзак Бонга након две сезоне није напустио Минхен и обукао дрес Партизана. Као потенцијална замена на позицији крила и крилног центра доведен је још један домаћи играч, пореклом из Обале Слоноваче - Кевин Јебо.

Момак који је, паралелно са кошарком, професионално играо и баскет 3x3 прошао је кроз бројне немачке клубове у различитим ранговима такмичења, а у Минхен стиже из Кемница. Био је лидер тима са крајњег истока Немачке и предводио га до освајања Фибиног Еврокупа и полуфинала Бундеслиге минуле сезоне.

Играчи чији ће се одлазак сигурно приметити су и Силван Франсиско, Леандро Болмаро и нарочито Серж Ибака, најбољи стрелац и најбољи скакач Бавараца током евролигашке кампање. Некадашња НБА звезда обући ће други пут у каријери дрес Реал Мадрида, у којем се накратко већ опробала током локаута 2011. Болмаро је отишао у Олимпију из Милана, а Франсиско у Жалгирис. Гужва на клупи смањена је растанком са Никласом Вимбергом и Дином Радончићем, а талентовани Мартин Калу позајмљен је Брауншвајгу, где ће стицати искуство.

Поверење да попуни упражњено место плејмејкера добио је Јам Мадар, који ће у Минхену покушати да оживи каријеру. Након одличних партија у Партизану, вредних звања Евролигине "звезде у успону", Израелац је претходну сезону углавном преседео на крају клупе Фенербахчеа.

Поене у рукама и убојит шут за три поена добиће Бајерн од Шабаза Нејпира, који је дошао из миланске Олимпије, где се вратио крајем прошле године након кратке и неуспешне епизоде у Црвеној звезди. За црвено-беле је одиграо 12 утакмица у Евролиги и просечно бележио 9,8 поена и 2,3 асистенције, док је по повратку у град моде стигао да упише 16 евролигашких наступа и побољша статистику на 10,9 поена и четири асистенције по мечу.

Американац ће у Баварској имати добро познато друштво - саиграча из Милана Јоханеса Фојтмана и Нилса Гифаја, којег познаје још из студентских дана, када су играјући за Јукон освојили две шампионске титуле.

Мораће Мадар и Нејпир да се изборе за своје парче колача поред одличног Американца Карсена Едвардса, који се после периода лутања пронашао у Бајерну. На бековским позицијама покушаће да се наметне и талентовани Иван Харченков, Бајернов ученик и млади репрезентативац Немачке, који је са националним тимом ове године освојио злато на Европском првенству за играче до 18 година. У финалу против Србије убацио је 18 поена.

Од староседелаца ту су и тројица центара - Елијас Харис, Девин Букер и млади Хрват Данко Бранковић, као и неизоставни мотор тима и дугогодишњи капитен Владимир Лучић, који још од 2016. године не мрда из Минхена и полако али сигурно стиче звање живе легенде и заштитног лица Бајерна.