Јован без земље, Хенрик без милости, Звезда без идентитета

Седам секунди до краја полуфиналног меча, Будућност креће у напад за победу са своје половине. Петорку Црвене звезде која га брани чине Дос Сантос, Кенан, Добрић, Гедрајтис и Џон Браун.

Жакељ је својој екипи желео да донесе инерцију, док Сферопулос (или играчи) није знао како да постави одбрану.

Лопта је у рукама Мекинлија Рајта, који се залеће и уз помоћ блока лако претрчава Кенана.

Лоша поставка Џона Брауна, који непотребно стоји на средини терена, оставља простор шутеру Будућности да наскочи и у последњој секунди погоди тројку.

Јаго Дос Сантос, удаљен метар од дешавања, све је испратио ноншалантним погледом.

Јован без земље, Хенрик без милости, Звезда без идентитета

Краљица регионалне лиге из претходне сезоне остала је без прилике да брани круну и без шансе да игра своје десето финале у низу.

Екипа која је пре неколико месеци у Евролиги побеђивала најбоље тимове Европе – изгубила је себе.

Надимци се не стварају као украси, већ као пресуде, а чини се да би Звезда (сада) у стилу непопуларних владара добила један – без идентитета.

Енглези су имали свог краља Јована без Земље, који је изгубио све што чини круну: територију, углед и подршку.

Није био само без земље у буквалном смислу, већ и без ослонца, без легитимитета. Био је краљ по титули, али не и по суштини.

Звезда је, у последњих неколико месеци, била кошаркашка екипа по структури, али не и по личности.

Није имала ароганцију, спортску дрскост, дисциплину; није имала стил игре, а понекад ни представу шта да ради и у нападу и у одбрани.

Хенрик VII, један од најнеупечатљивијих владара Светог Римског царства из 14. века. Био је вођа гвоздене песнице – немилосрдан, хладан, без обзира према противницима и поданицима, у походу у којем је желео да освоји Италију прозвали су га немилосрдни.

Његова моћ није произлазила из љубави народа, већ из страха.

Екипа са Малог Калемегдана у полуфиналној серији била је такође без милости, али само према својим навијачима – који нису видели ни делић онога што је красило тим на почетку сезоне.

Сферопулос није добро водио битку

Меч је од почетка обећавао неизвесност у финишу. Тројка којом је утакмица одлучена дошла је као последица лоших одлука тренера Сферопулоса.

На 42 секунде до краја, Звезда је имала тајм-аут и поен заостатка. Уз лопту из поља напада, могли су се обезбедити поени уз уштеду времена. Уместо тога, кренуло се са своје половине, а Кенан је "поклонио" лопту ривалима.

Ипак, реакција Петрушева, који је седам секунди пре краја поравнао резултат, донела је наду. Црвено-бели су имали две солуције – да направе брз фаул и сачекају напад, или да се бране.

Сферопулос је изабрао ову другу, лошију. Домаћин је кренуо у транзицију, а Звезда је поставила лошу одбрану у којој је био и Јаго Дос Сантос – који ни висином, ни дефанзивним умећем, не може да парира ниједном кошаркашу из противничког табора.

Управо је преко њега постигнута тројка која је екипу коштала финала.

Тим је коштала и слаба сезона. Звезда је регуларни део завршила на четвртој позицији, што је најлошији пласман у последњих 13 година.

Домаћи терен у плеј-офу АБА лиге велика је предност – довољно је рећи да су све полуфиналне дуеле добили домаћини.

Коло среће се окреће – али мора да ради и механизам

Промашајем Рајта играо би се продужетак у којем би Звезда имала велике шансе за победу. Овако остаје само „Шта би било, кад би било?“

У последње две године понавља се исти образац – доводе се искусни, већ ветерански играчи, најављују се велике амбиције у Евролиги, али се испуне тек обећања дата за домаћу и регионалну лигу.

За нешто више фали квалитет. Фали попуњеност на свим позицијама.

Јанис Сферопулос је један од ретких тренера који има позитиван скор против Жељка Обрадовића, али делује да су дани великих победа иза њега и да се код играча, као и код њега – појавило засићење.

Пред Звездиним играчима и управом је бурно лето. Нешто ће морати да се мења – тренер, играчи, стил игре.

Екипи потребно је вратити идентитет.