Обрадовићева заоставштина у Партизану – резултати, (не)успеси и наслеђе у црно-белом

Почетак лета 2021. године донео је и почетак нове ере у Кошаркашком клубу Партизан. Тренутак када се Жељко Обрадовић вратио тамо где је пре неколико деценија све почело, запалио је искру која је читав клуб и армију навијача подигла из пепела.

Колико год резултати били лоши у последња два месеца, што је пратила и атмосфера у екипи, тешко да је било ко очекивао да ће овакав епилог стићи у овом тренутку.

Изјаве Жељка Обрадовића у којима више ни он није знао како да допре до играча, који очигледно нису "постојали" на терену у претходним утакмицама, показале су да чак ни трофејни стручњак више није могао било шта да уради.

Оставка Жељка Обрадовића одјекнула је и далеко ван граница Србије и можда означила крај једног од најзначајнијих тренерских поглавља у историји европске, али и светске кошарке.

Најтрофејнији тренер Старог континента напустио је Партизан - клуб у којем је започео своју тренерску причу и са којим је 1992. године освојио титулу шампиона Европе.

Обрадовићеве четири и по године у Партизану

Обрадовић је у свом другом мандату у Партизану провео четири и по године, у којима је освојио две титуле АБА лиге и шампионат Србије, вратио црно-беле у Евролигу и обезбедио им трогодишњу лиценцу за најквалитетније европско такмичење.

Сезона 2021/2022.

У првој години по повратку, Обрадовић је са Партизаном стигао до осмине финала Еврокупа, где је поражен од Бурсе, коју је тада предводио садашњи селектор Србије Душан Алимпијевић.

Као други завршио је у регионалној лиги и поражен је у финалу Купа Радивоја Кораћа.

Ипак, за прву годину и почетак нове епохе, направљен је помак у односу на деценије раније.

Већ тада је направљена основа за предстојећу сезону у Евролиги са Кевином Пантером, Зеком Ледејом, Алексом Аврамовићем, Аленом Смаилагићем и Матијасом Лесором.

Сезона 2022/2023. - први трофеј

Ова сезона могла је да буде историјска за Партизан, али и за српску кошарку, да се нису догодиле ствари које немају везе са спортом.

Играли су црно-бели у једном тренутку најбољу европску кошарку. Били су надомак Фајнал-фора и легитимни кандидати за трон Евролиге.

Међутим, четвртфинални дуел са Реал Мадридом се од сна претворио у кошмар. Укратко - безобразлук и немоћ Серхија Љуља, туча, суспендовани играчи и Партизан који после две победе губи три меча заредом и остаје без Фајнал-фора.

Тај успех је сигурно допринео томе да се лествица очекивања подигне на највиши могући ниво, што и није било реално да се уради, поготово из сезоне у сезону.

Ипак, те године Обрадовић је освојио прву титулу од повратка у АБА лиги, док су у Купу овај пут стали у полуфиналу.

Сезона 2023/2024.

У овој сезони тим је остао без иједног трофеја и пласмана у плеј-оф Евролиге, што је аутоматски значило да година није успешна.

Партизан је завршио на другом месту АБА лиге, док је у домаћем првенству поражен у финалу од Црвене звезде. 

У Евролиги црно-бели су заузели 11. место са скором 16/18, а само једна победа била им је неопходна како би се домогли зоне плеј-ина.

Сезона 2024/2025.

Претходна година је најтрофејнија у другом Обрадовићевом мандату у Партизану, јер је освојио две титуле - АБА лигу и државно првенство.

Те сезоне је урађена комплетна реконструкција тима, али је поново изостао резултат у највреднијем такмичењу - Евролиги.

Црно-бели су завршили такмичење без пласмана у нокаут фазу, јер су заузели 12. место са идентичним скором као претходне године - 16/18. Бољег пласмана су их коштала четири пораза у последњих пет мечева те сезоне у Евролиги.

Сезона 2025/2026. и крај једне ере

Поново је Партизан променио доста играча у тиму, а четири месеца од почетка сезоне, очигледно је да састав није комплетиран и да на неким позицијама нису доведена права решења.

Резултатска криза траје више од месец дана и она је легитиман разлог Обрадовићевог одласка. Спомињале су се и раније приче о одласку, међутим, клуб је сваки пут изразио подршку, а и Обрадовић је тренер чији се кредит најспорије и најдуже троши.

Иако су се провлачиле приче о разилажењу, Обрадовићева одлука донета после убедљивог пораза од Панатинаикоса у Атини, ипак је изненадила јавност, колико год били лоши резултати.

Био је то седми пораз Партизана у осам утакмица и тежак ударац за тим који је у сезону ушао са рекордним буџетом од 27 милиона евра.

У емотивном писму навијачима, Обрадовић је поручио да је "морао да преузме одговорност" и поднесе неопозиву оставку.

Подсетио је и на тренутак из 2021. године када се вратио у клуб речима: "Увек сам дужан Партизану, јер ме је он направио".

Сада је Обрадовић направио темеље новог Партизана, клуба који се гледао другим очима и са много више поштовања када је он седео на клупи. После година таворења и скромних резултата, поново су се црно-бели шепурили на црвеном тепиху највећих европских клубова. 

Да ли је Обрадовић урадио добар посао за ове четири и по године? 

И да јесте и да није - шта је мерило за "добар" или "лош" посао?

Ако гледамо резултате, није урађен добар посао, али не може ни да се сматра лошим. Испод просека и очекиваног- то јесте. Од укупно 16 трофеја за пуне четири сезоне, Обрадовић је освојио само три. Али, ако изузмемо Еврокуп и Евролигу, и рачунамо само овдашње трофеје - од 12 узео је три.

Обрадовић је претекао на вечној листи Партизанових стратега Владимира Јовановића и са седам титула је други, иза неприкосновеног Дулета Вујошевића који има 23.

Уписао је Чачанин 204 победе и 107 пораза у свим такмичењима. У Евролиги има 58 победа и 62 пораза у другом мандату, а пажњу привлачи и негативан скор против Црвене звезде - из 34 утакмице има 12 победа.

За једне мало. За друге - трофеји нису мерило урађеног, већ слика клуба у овом тренутку, а то значи: редован учесник Евролиге, конкурентан на свим пољима, враћен европски углед после сушног периода, већи буџет клуба, пуна "Арена" из утакмице у утакмицу.

Најважније од свега - Жељко Обрадовић је Партизану вратио оно што се не мери трофејима, бројкама ни пласманима: вратио му је страст и то се видело сваки пут када би му навијачи скандирали име и презиме.

Његов долазак вратио је самопоуздање, идентитет и емоцију - оно због чега се црно-бела публика вратила у халу, али, чињеница је да то резултати у потпуности нису испратили.

Његов одлазак поделио је навијаче - док једни позивају на подршку екипи у тешком периоду, други сматрају да ово није требало да се догоди.

Суштина је да је сама Обрадовићева појава и присуство ове четири и по године у Партизану допринела развоју клуба на свим пољима, онако како не би било да је у питању било који други тренер.

Увек је стављао себе испред клуба у ситуацијама када би резултати били лоши и када би биле упућене критике, како би сав притисак он преузео. Неретко је говорио да је све његова одговорност, али у последње време то се могло чути много чешће него раније.

Са друге стране, клубовима су, ипак потребни резултати, јер се зато и такмиче. Обрадовић се одлучио на потез који је био последња опција и за који је мало њих веровало да ће овако брзо доћи.

Ипак, кошарка ће се играти и даље. Већ 4. децембра, када у Београд долази Бајерн, биће јасније какав ће црно-бела публика имати одговор на све ово након одласка највеће клупске фигуре.