Обрадовић: Злато из Атине је посебно због санкција, навијања против нас и дочека испред Скупштине

Пре тачно 30 година, на данашњи дан, репрезентација Југославије освојила је Европско првенство у кошарци, победивши Литванију у спектакуларном финалу одржаном у Атини.

Само два дана касније, у Београду је испред Скупштине града организован први дочек за наше спортисте, чиме је започета традиција која живи и данас. Међу јунацима тог злата били су управо и Мома Јаковљевић и Саша Обрадовић.

Југославија је на шампионат стигла буквално у последњем тренутку – тек две недеље раније изборила је пласман победом над Бугарском после продужетка у квалификацијама.

"Да, прошло је већ 30 година, али сећања су и даље снажна и лепа. Прошли смо кроз тежак период квалификација, које су нас изненадиле – нисмо имали много времена да се окупимо, недостајала је хемија у тиму. Утакмица против Бугарске, коју смо добили у продужетку, била је прекретница. Ипак, тај квалификациони циклус нам је послужио као припремни период за оно што нас је чекало. На крају, издоминирали смо“, рекао је тадашњи репрезентативац, а данас кошаркашки тренер, Саша Обрадовић.

Он је истакао да је освајање злата било још значајније због контекста у коме се догодило – санкција, одсуства са међународне сцене и атмосфере у којој се навијало против Југославије.

"Мислим да је момент и санкција и одсуство са великих такмичења, велике победе, начини на који смо то урадили, начини које финале било, како се зове, велики антагонизам, велика, нећу рећи мржња, али навијање против нас – све то чини ту победу посебном. Финале против Литваније било је врхунац. Памти се и силазак хрватских репрезентативаца са постоља, али оно што је за мене најважније била је енергија коју смо добили од народа при повратку у Београд – од аеродрома до Скупштине. То је било нешто незаборавно“, присетио се Обрадовић.

Мома Јаковљевић, тадашњи члан тима, такође је поделио своја сећања.

"Ми смо били кажњени три године, од 1992. Нисмо учествовали на Олимпијади у Барселони. Како је рекао Зоран Савић, одузете су нам три, четири медаље. А онда – та радост после финала у Атини, то је нешто што се не заборавља. Саша Ђорђевић је после утакмице био потпуно дехидриран, ја сам га буквално извукао са допинг контроле. Била је то права еуфорија, славље у авиону с пилотима, торте, шампањац…“, присећа се Јаковљевић.

Додаје да неће заборавити хиљаде људи који су од аередрома до центра града бацали цвеће пред аутобус селекције.

"Када смо слетели у Београд, у ВИП салону су нас дочекали новинари и званичници. Није могло да се изађе на главни улаз, полиција нас је спровела околним путем. Од Сурчина до центра града било је хиљаде људи поређаних дуж пута. Возили смо се у отвореном аутобусу, бацали су цвеће, било је то као у филму", рекао је Мома.

Јаковљевић истиче да су сви знали да народ воли спорт и успехе репрезентације, али нико није очекивао такав дочек.

"Знали смо да људи прате, да се радују, али ово... То је било нешто што се не може ни са чим упоредити. Тај први балкон, тај осећај, толико народа, толико осмеха – то је остао један од најлепших тренутака у мом животу", закључио је гост у студију РТС-а.

Целокупно гостовање можете погледати у снимку на почетку текста.