Читај ми!

"Осветници" после тимова "из снова" и "искупљења"

После сваког лошег искуства и неког великог разочарања, наступиће и нека велика радост... Или то пак само важи за кошаркашку селекцију Америке која је сањала, искупљивала се, а сада се од ње тражи да се освећује.

"Осветници" после тимова "из снова" и "искупљења" "Осветници" после тимова "из снова" и "искупљења"

После сваког већег неуспеха и разочарања на најбитнијим спортским догађајима, Сједињене Државе су на свако наредно такмичење слале екипе које су и по именима и по резултатима могле да се назову и казненим експедицијама.

Састави који су обележили америчку кошаркашку историју на интернационалним такмичењима и који су направили немерљив маркетинг за кошарку су свакако "Дрим тим" из Барселоне 1992. године и његов наследник "Ридим тим" који је доминирао Пекингом четири олимпијске генерације касније.

Сада састав који у Паризу предводи један од најбољих кошаркаша свих времена, Леброн Џејмс подсећа на "осветнике" групу суперхероја из Марвеловог универзума, управо због њиховог квалитета, начина и повода за окупљање. 

"Дрим тим" из Барселоне

Америку су до 1992. године представљали играчи који нису наступали у професионалној НБА лиги, јер су правила Фибе то забрањивала. После дебакла 1988. када је Америка Олимпијске игре у Сеулу завршила на трећој позицији, иза СССР-а и Југославије јавност је постала незадовољна.

Услед тога покренуте су иницијативе да се НБА играчима коначно омогући учешће на Олимпијским играма и Светском првенству. На конгресу у Минхену 1989. године донета је коначна одлука којом је дозвољено да се највеће звезде најјаче светске лиге нађу на међународним такмичењима.

Одлуци је доста "кумовао" Бора Станковић који је био генерални секретар Фибе и који је и у ранијим годинама инсистирао на доношењу ове велике промене.

Промена правила је подстакла селектора Чака Дејлија да наговори највеће звезде доба да обуку национални дрес. 

Управо тако је и настао "тим снова", по многима најбоља национална екипа свих времена. Ова епска група кошаркаша, која је на челу са легендарним тренером Дејлијем освојила златну медаљу на Олимпијским играма у Барселони, а поред доминације на паркету оставила је неизбрисив траг у културном пејзажу.

Тим се састојао од најбољег што је северноамерички континент могао да понуди, укључујући имена која су постала легендарна у свету спорта као што су Мајкл Џордан, Меџик Џонсон, Лари Бeрд, Карл Мелоун, Скори Пипен, Патрик Јуинг и Џон Стоктон. Сваки од њих је већ имао статус живе легенде у НБА лиги, али је њихово удруживање створило екипу која је имала велико јединство индивидуалних талената.

Улога селектора Чака Дејлија била је кључна за успех тима. Његова способност да уједини овај скуп великог броја индивидуалних талената у екипу која је беспрекорно функционисала често се помиње на тренерским трибинама широм света. Под његовим руковођењем, "dream team" не само да је освојио медаљу, већ је у неку руку дефинисао стандарде који су касније постављени за Америку на међународним такмичењима.

Олимпијске игре у Барселони 1992. године означиле су период ренесансе у америчкој кошарци. Дрим тим је не само поново ујединио земљу око заједничког циља, већ је и остварио величанствену трибину која је оборила све пред собом. Игре су биле витрине за њихову невероватну способност и културни утицај.

Од тада, наслеђе "тима снова" из 1992. године живи као бесмртан узорак који је инспирисао неке нове славне тимове ове селекције. Они су поставили стандарде у тимској синергији, ефикасности и врхунској изведби које су утицале на развој спорта и постале узорак за формирање неких наредних супертимова.

Пекиншки "тим искупљења"

Као и његов велики претходник, и "тим искупљења" како су га назвали настао је после новог разочарања на играма у Атини 2004. године када су Сједињене Држве у полуфиналу поражене од Аргентине, а потом у борби за бронзу надиграле Литванију.

У овом тиму из Атине су први пут на међународној сцени играли Џејмс, Ентони, Вејд, играчи који су драфтовани само годину дана раније, ипак Фибина правила, недостатак среће и мањак рационалних решења у тренуцима од великог значаја поново су покренули незадовољство јавности које је произвело нови супертим.

Екипа под називом "redeem team" имала је за циљ да се искупи, искупи за непријатност приређену навијачима који су пре почетка турнира миљеницима приписали злато.

Мајк Крижевски, вероватно најбољи колеџ тренер свих времена окупио је силовиту екипу. Најкориснији играч лиге Коби Брајант водио је Џејмса, Вејда, Пола, Боша, Хауарда који су тада били најбољи играчи на својим позицијама...

И заиста су се искупили. Имали су максимални учинак на турниру, а једини прави отпор пружила им је селекција Шпаније у финалу. "Фурија" је тада дала випе од свог максимума и више него што је ико очекивао. Успевала је да држи прикључак током читавог меча, била је на два поена заостатка почетком одлучујућег периода, али је "тим искупљења" био превише велики залогај, па је поенима Кобија Брајанта и чврстом одбраном успео да се одлепи и приведе меч мирнијој завршници.

Од тада, па до 2019. године Сједињене Државе биле су неприкосновене на свим међународним такмичењима.

Мунобаскет у Турској 2010, Олимпијске игре 2012. године у Лондону, Светско првенство 2014. у Шпанији и Олимпијске игре 2016. године у Рију.

На свим овим смотрама Сједињене Државе су биле у изузетно јаким саставима, иако су повремено изостајали: Џејмс, Кари, Дурент и Брајант.

Период лоших резултата и потреба за новим искупљењем 

Од 2016. године и Олимпијских игара, наступила су три такмичења на којима екипа није испунила очекивања, или у једном случају не до краја. На Светском првенству 2019. у Кини, су са знатно лошијим саставом завршили на за њих поражавајућој шестој позицији.

Потом су освојили један од такмичарски најлошијих олимпијских турнира у Токију 2021. године, да би на Мундобаскету 2023. године у борби за бронзу завршили на четвртој позицији.

Светски турнири су Шпанији и Немачкој донели титуле првака, а Америка је губила од селекција које су могле само да сањају о потенцијалним тријумфима.

Последње такмичење у Индокини прелило је чашу, па је селектор Стив Кер, вероватно последњи пут на међународном такмичењу у исти тим успео да окупи Леброна Џејмса, Кевина Дурента, Стефа Карија и Ентонија Дејвиса, суперзвезде најбоље кошаркашке лиге на свету.

Помоћ у експедицији на одбрану олимпијског злата правиће им: Бем Адебајо, Девин Букер, Ентони Едвардс, Тајрис Халибертон, Џру Холидеј, Џејсон Тејтум, Дерик Вајт који је заменио Каваја Ленарда, али и Џоел Ембид који је погазио реч дату председнику Француске Емануелу Макрону и уместо "судбоносног да" Венсану Колеу, изабрао Стива Кера.

Највеће питање које се поставља није везано за успех, јер сви очекују златну медаљу "осветника" већ статус играча и како је формирана хијерархија. Наиме, бар по неким ранијим коментарима, чини се да се у саставу који ће летети у Париз не зна ко је лидер.

Кошаркаш Минесоте, Ентони Едвардс за себе сматра да је прва опција у саставу и да сви треба њему да се прилагођавају.

Мишљење са њим не дели неколико кошаркаша који су по завршетку припрема у кампу у Америци изјавили да је још увек најбољи и најспремнији играч у тиму уједно и његов најстарији и најискуснији, Леброн Џејмс.

Било како било, екипа коју је одабрао Стив Кер једна је од најбољих у историји олимпијских турнира, бар по именима која га чине.

недеља, 13. октобар 2024.
19° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи