Један "дебељко" већ годинама доминира у НБА лиги, да ли је дошло време за "мршаве дугајлије"

Кошарка, као и сваки други спорт, мења се кроз године и ере. Некада су доминантни били атлетски снажни центри, потом беспрекорни шутери, а онда и "ол-араунд" играчи, који својим физичким карактеристикама могу да покривају неколико позиција на терену.

У последњих неколико година сведоци смо вртоглавог успона Николе Јокића, буцка из Сомбора коме је мало ко предвиђао блиставу НБА каријеру.

Ипак, српски центар показао је, а затим и доказао, да је за игру под обручима много значајнија кошаркашка интелигенција, неухватљива оригиналност и пословична несебичност од атлетских предиспозиција и роботске механике шута.

Никола Јокић, најбољи међу најбољима

Просто је невероватно како је "дежмекасти" Сомборац успео да најбољу кошаркашку лигу на свету и без поговора најбоље кошаркаше на свету стави под своје ноге. И то чини из године у годину.

Две сезоне заредом проглашаван је за најкориснијег играча НБА лиге, а у трећој, у којој му је то признање (незаслужено) ускраћено, дошао је до титуле шампиона, прве у историји Денвер нагетса.

Не само да је освојио трофеј, био убедљиво најбољи играч плеј-офа најјаче кошаркашке лиге на свету, већ је све то урадио са невероватном лакоћом и са стилом.

Јокић је несумњиво померио границе. Осим висине, српски центар нема традиционалне кошаркашке карактеристике, често му је спочитавано да нема спортску грађу, да му је кретање успорено, као и да нема скок.

И критичари су били у праву, он то заиста нема, али има много, много више од тога. Највећи успех српског кошаркаша је управо у томе да је своје недостатке претворио у предности којима доводи до лудила најбоље центре широм америчких кошаркашких терена.

И даље се памти да је током драфта 2014. године, када је читано Јокићево име, у преносу ишла рекламна порука, што је Јокић кратко прокоментарисао опаском: "Нико није веровао у дебељка."

Кошаркашки стручњаци и познаваоци НБА дешавања у српском центру виде покретача нове струје у кошарци, а њени најбољи представници би у наредној деценији могли да буду Виктор Вембањама и Чет Холмгрен.

"Дугајлије" преузимају примат, тако бар тврде аналитичари

Двоица "дугајлија" имају многе квалитете и карактеристике које красе Јокића, али су значајно покретљивији што им омогућава танана грађа.

Управо је њихов међусобни дуел био у центру пажње претходне ноћи, а нешто старији и неколико центиметара нижи Холмгрен је за нијансу био успешнији и донео тријумф Тандерима над Спарсима, за које је дебитовао Вембањама.

Француз је ове сезоне био први пик на драфту и са 19 година представља блиставу будућност НБА лиге. Холмгрен је прошле године изабран као други пик на драфту, али је због повреде пропустио читаву сезону.

И управо би повреде могле да буду кључни фактор који ће обликовати будућност ова два сјајна кошаркаша, а самим тим могуће и будућност НБА лиге, али и кошарке у целини.

Са висинама преко 215 центиметара (Холмгрен 216, Вембањама 224), оба играча се сјајно сналазе под самим обручима, али њихов квалитет је и одлична техника дриблинга, игра у транзицији и брзина која одликује најбоље бекове данашњице.

И Вембањама и Холмгрен имају све што је потребно да буду међу најбољима у историји ове игре – могу да играју на неколико позиција у тиму, способни су да поентирају на најразличитије начине, а одликује их и више него солидан шут за три поена.

Сви предуслови су ту, остаје да се види каква је глава – односно колико су психички способни да се носе са најбољима на свету, колико је снажно изражен победнички менталитет, али, што је можда и најважније, да ли су довољно јаки да се изборе са притиском који носе очекивања да морају да буду најбољи.

Јокић је ту игрицу већ прешао, на наследницима је да се доказују.