Србија против Литваније показала шта може, зашто смо уопште сумњали

Узимајући у обзир све што се са кошаркашком репрезентацијом дешавало, а нарочито игру против Италијана, није претерано рећи да ни највећи оптимисти нису очекивали да ће тај тим под вођством овог селектора одиграти меч какав су одиграли против Литваније.

Разлика се најбоље огледала у одбрани, јер је ово била најбоља дефанзивна припрема утакмице откако је Пешић поново сео на клупу репрезентације.

Дефанзивно без грешке припремљена утакмица

Светислав Пешић је пред меч са Литванцима изјавио да није гледао њихов дуел са Сједињеним Државама и да су га занимале само утакмице које је ова селекција играла раније. По начину на који су бранили нападе ривала, рекло би се да није био сасвим искрен.

Недовољном кретњом испред блока, слабом маркацијом бекова и крила Американци су примили највише тројки. Пешићеви изабраници нису то дозволили. Штавише, после неколико уводних минута и везаних погодака за три поена које су Литванци имали, кошаркаши Србије затегли су одбрану.

Ово је утицало да се ривал збуни, да напади балтичке селекције у тренутку када су имали осам поена предности, изгледају безидејно. Покушај проналаска шута за три, завршио се баш на покушају, јер од 4/4 колико су имали на почетку меча дошли су до пет од 11 на полувремену. 

За ово је најзаслужнија баш та кретња испред блока која је изостајала Србији до овог меча, али и фластер игра на бековима и крилима ривала. Изабраници селектора Пешића дисали су за врат литванским шутерима, али су и мењали типове одбране, што је Литванце додатно пореметило.

"Орлови" су успешно затворили и центре Литваније који су на овом мечу лимитирани на осам офанзивних скокова, што је чак десет мање у односу на њихов дуел са Сједињеним Државама, након којих су Американци примили велики број поена повратним пасовима на отворене шутере.

Давидовац и Аврамовић као стубови у одбрани

У одбрани су Давидовац и Аврамовић направили највише проблема ривалима. Резервни плејмејкер својим брзим рукама и агресивношћу, док се популарни "деда" интелигентно постављао у сваком тренутку.

Аврамовић je четири пута на мечу улазио са клупе, и три пута је у наредним нападима ривала крао лопту пре него што је и пренесена близу линије за три поена Србије.

Давидовац је након веома лошег издања у дуелу са Италијом, у ком је више одмогао екипи него што је донео доброг, против Доминиканске Републике па и Литваније играо без грешке.

Статистика не показује кретњу у одбрани, позиционирања, преузимања и удвајања у којима крилни кошаркаш Србије није правио грешке, јер су најмање поена постигли играчи на којима је Давидовац био позициониран.

Петрушев и Стефан Јовић, поени које Литванци нису очекивали

Нови кошаркаш Филаделфије био је офанзивни фактор који је преломио утакмицу. Милутинов је био задужен да чува најбољег центра Литваније, агресивног и тешког Јонаса Валанчјунаса, који је превише физички јак за Петрушева и Ристића, па се могло очекивати да ће обе стартне петице "заједно" излазити с паркета.

Филип Петрушев искористио је ово да рашири игру Србије која је до тог тренутка била оријентисана на поене из рекета. Српски центар бржи је, технички поткованији и бољи шутер од свог чувара Мотејунаса, што је користио да високо излази, шутира са дистанце и сам пробија до коша. 

Ово је оставило простор око обруча за утрчавања, али и соло акције осталих саиграча.

Тренер Литваније Казис Масквитис није очекивао ни поене Стефана Јовића којем су кошаркаши Литваније оставили простора да одласком испод блокова, али и намерно слабијом одбраном на његовом шуту ван линије 6,75 постигне лаке поене којима је Србија повећавала предност.

Мирноћа у нападу и избор добрих решења

Србија није инсистирала на шутирању тројки. Кошаркаши су поново са високим процентима шута постигли велики број поена из обруча.

Велики број скрининга (низа малих блокова ван пик енд рола) које су постављали Јовић, Петрушев, Давидовац и пре свега Никола Милутинов донели су највише лаких поена, јер Литванци овом стилу игре нису успели да прилагоде одбрану.

Први центар Србије издржао је велики број дуела, са доста физичког контакта и у одбрани и у нападу, успео је да поред поена, својим додатним пасовима пронађе отворене људе када год је био удвајан испод коша.

Тројке нису шутиране са кораком уназад, у страну и у раној фази напада, као и против Италије, инсистирало се на сигурним поенима, и то је одржавало велики резултат који су "орлови" поново остварили.

Најбољи утисак оставило је то што приступ игри кошаркаша и стручног штаба није промењен ни у једном тренутку, па чак ни на двадесет поена предности. Играчи су остали у истом ритму од почетка до краја меча.