Србија након Акрополис купа - није све добро, али има времена за побољшање

Италијани су поново савладали Србију. Међутим, за разлику од прве две утакмице у којима су нас прво "коштали" Олимпијских игара, а потом и четвртфинала Евробаскета, ова утакмица не носи такмичарски значај.

Екипа Ђанмарка Поцека поново је на светлост дана изнела мане које Србија има. Није проблем у поразу који су "орлови" претрпели, проблем је у појединим сегментима игре који су били благо речено лоши, и против против Грка и против Италијана.

Безидејност у позиционом нападу

Током већег дела оба меча које је Србија одиграла, видео се проблем у организацији напада, пре свега позиционог. На моменте се чинило да "орловима" више него фали играч коме је позиција плејмејкера примарна.

Игра стартне петорке на мечу против Италије на челу са Алексом Аврамовићем била је знатно течнија и кретња лопте у тим нападима била је доста бржа, проблем је настао када су ови играчи напустили терен.

Велики број акција Србије у којима је Италија већ била постављена у одбрани био је статичан. У таквим ситуацијама неретко се догађало да Марко Гудурић, Немања Недовић и Вања Маринковић "даве" лопту, држећи је у свом поседу неко време, а потом форсирају тежак пас или шут за три поена.

Са друге стране, треба напоменути да је Гудурић у оба меча био ефекасан и допринео двоцифреним бројем поена.

Изабраници Светислава Пешића су за разлику од дугих и постављених напада били добри у транзицији и решавањима напада из полуконтри и контри, из којих су извукли неколико "два плус један" ситуација.

Проблем у шуту са дистанце

Током оба меча Акрополис купа Србија се мучила у шуту за три поена, без обзира да ли су у питању били отворени или добро брањени покушаји. 

Екипа Светислава Пешића била је више него добра у реализацији шута за два поена. У мечевима против Грчке и Италије, репрезентација је била на просеку од 65 одсто, од чега је велики број ових поена био под фаулом.

Када је већ реч о фауловима, треба се дотаћи и тимски солидних 80 одсто са линије пенала.

Ствари су другачије када је реч о покушајима ван линије за три поена. Након лоших процената против Грчке, навијаче је обрадовало добро отварање меча против Италијана.

Нажалост, како је време одмицало екипа је шутирала све лошије, па након овог меча свеукупни проценти шута Србије за три поена износе ниских 24,5 одсто.

Променљивост у фази одбране

У одбрани је виђено доста позитивних, али је било и негативних ставки. Дефанзивна игра Алексе Аврамовића, али и Вање Маринковића над бековским позицијама противника била је више него добра, док је Никола Милутинов успешно чувао обруч.

Проблем је виђен у преузимањима у блоку, али и чувању противника без лопте. У оваквим ситуацијама се чинило да је "орловима" на моменте фалило међусобне комуникације, што је пре свега Италијанима оставило доста слободних и недовољно брањених шутева за три поена.

У оба меча се видело, да Србија има проблеме и код популарног бокс-аута, односно грађења обруча, како у фази одбране, тако и у фази напада.

Никола Јовић - позитивно изненађење

Кошаркаш Мајами хита оставио је позитиван утисак у првим мечевима репрезентације у којима је добио реалну шансу.

Крилни кошаркаш репрезентације је у мечу против Грчке одиграо одличну одбрану, поделио неколико блокада и био агресиван на сваком шуту ривала које је он бранио.

У мечу против Италије показао је да се на њега може и поентерски рачунати. Убацио је 18 поена и показао да је једнако опасан и када испред себе види мало празног простора и крене у продор, али и када треба да упути шут са линије за три поена.

Јовић је показао способност и да поведе контру и одигра пас у право време.

Више од две недеље до првог дуела у Манили - довољно времена да се "испеглају" ствари

Све негативне тактичке ставке и проблеми са уиграношћу могу да се надокнаде јер је до почетка Мундобаскета остало више од две недеље, док је шут са дистанце релативна ствар, и тешко да може горе од овога.

Очигледно је да ни Светислав Пешић није откривао све карте и да намерно није правио измене, како би играче на терену терао да се носе са притиском ког ће дефинитивно бити у предтојећим мечевима.

Иако Србија не иде у најбољем саставу, на моменте се види да ова екипа има потенцијал и да уз мало додатне среће и константности има потенцијал за добар резултат на турниру.