Фотографија трогодишњег Николе Јокића, "лопта му се већ лепила за руку"

Денвер нагетси су у историјском првом финалу од настанка франшизе, до ког их је на својим великим леђима носио Никола Јокић. Прича о дежмекастом Сомборцу, љубитељу коња, даровитом за игру под обручима је у центру пажње америчке јавности више него икад. Од буцкастог дечкића до двоструког НБА МВП-а и можда најбољег играча на свету у овом тренутку, Никола из утакмице у утакмицу потврђује какав је феномен у модерној кошарци.

"Џокеров" статус на Фејсбуку " 'Оће ли неко на баскет?", фотографија из детињства на којој се налактио седећи на столици и она са шеретским погледом одозго постале су "виралне" на друштвеним мрежама и користе се кад год се кроз "meme"-ове склапају креативне шале на рачун његових изврсних партија и беспомоћности поражених ривала.

Никола је одрастао у кошаркашкој породици, кроз оца и старију браћу Страхињу и Немању, а то доказује и фотографија из давне 1998. коју је поставио српски кошаркаш Марко Попадић на свом Инстаграму. Бивши кошаркаш Црвене звезде, Тамиша, Смедерева и иностраних клубова је поставио ову фотографију на којој дели лопту са трогодишњим Николом још 2019. године, када је "Џокер" букнуо до прве петорке НБА лиге и наговестио доминацију у наредним годинама.

Може се рећи да се већ на фотки види како му се лопта "лепи" за руке, као приликом скокова у нападу.

"Слика је настала '98. године у малој сали хале 'Мостонга' у Сомбору. Са породоцим сам живео у Сомбору у периоду од' 95. до '99, јер је мајка Весна играла рукомет за Сомбор Дунав, а отац Миша био Страхињин тренер у кадетској селекцији КК 'Сомбор'. Стално смо гледали њихове утакмице и чекали полувреме да истрчимо на терен", присећа се Попадић.

Марко, рођени Ковинац, евоцира успомене на период када је најстарији брат Страхиња играо у ковинском Радничком у сезони 2000/01, а и спомиње Немањин ведри карактер током дружења у Сомбору.

"Немању памтим као увек насмејаног а Страхиња је одувек био крупан и снажан. Кад сам био мали на први поглед ми је Страхиња постао омиљени кошаркаш из очевог тима. Касније, по пресељењу у Ковин, Страхиња је након Спартака дошао да игра сениорску лигу код мог оца у сезони 2000/01. Сећам се да сам био пресрећан његовим доласком", истиче Попадић.

Док је Марко градио свој кошаркашки пут у млађим категоријама Црвене зведе, у Сомбору је трећи Јокић учио прве кошаркашке кораке и вагао да ли ће прећи у коњички спорт. Прошло је 14 година од њихове фотографије и Никола дебитује за Мегу. У кошаркашким круговима наше земље се увелико знало да ће од тог дечака бити "чудо".

"Фотку сам случајно пронасао у породичном спортском албуму који мајка чува. За Николу се одавно знало, још из јуниорских дана да је чудо. Нисам изненађен његовим партијама, јер пратећи га све ове године за њега не постоје границе", рекао је Марко, који је у интернационалној каријери прошао Италију, Шпанију, Грчку, Мађарску и Словенију.

И поред спортских и породичних обавеза, Попадић не пропушта мечеве доигравања.

"Плеј-оф редовно пратим и кад год ми је тешко да се пробудим сетим се да ћу нешто ново да видим од Николе, што ме разбуди за секунд. Обожавам његову једноставност, непредвидивост и утицај који има на кошарку генерално", наводи Марко.

Човек одрастао уз Ђорђевића, Дивца, Стојаковића, Бодирогу, играо са Гуровићем, пар година млађи од Теодосића, тврди да је "Џокер" "играч-уметник" на терену.

"Волео бих да освоји прстен и убеђен сам да хоће, јер не видим ко ће да га заустави. Уз дужно поштовање свим нашим бившим и садашњим кошаркашима, Николу је најлепше гледати. То је уметност!", закључио је Попадић.

Попадић, као и читава Србија, пратиће Николине нове походе до прстена. Још четири победе и Денвер нагетси су нови шампион НБА лиге.