Јокићев Денвер је коначно шампионска екипа, зашто их нико не воли

Денвер нагетси предвођени Николом Јокићем једну су победу далеко да се први пут у историји франшизе пласирају у финале НБА лиге и потенцијално освоје и титулу. 

Упркос добрим играма и освојеним првим местом у Западној конференцији екипа из Колорада потцењено је ушла у плеј-оф у ком се упркос новим победама више пажње придаје екипама које су испале или су на прагу испадања. 

Комплетан Денвер = комплетан проблем по ривала

Денвер је после низа сезона у којима је имао проблем са повредама и одсуствима играча напокон комплетан. И Џамал Мари и Мајкл Портер су насупрот ранијим годинама здрави и значајно скидају терет са леђа Николе Јокића.

Српски центар је остао без треће МВП награде у низу, међутим, и највећи скептици и противници у Јокићевој “МВП трци“ постепено признају да је начињена неправда, те да је Никола вероватно најбољи кошаркаш НБА лиге у овом тренутку.

Најбоље сезоне у каријери играју Кентјвјус Колдвел-Поуп, Ерон Гордон и Мајкл Портер.

Колдвел-Поуп има најефикаснију сезону шута за три поена иза себе, јер је иза линије 7.25 шутирао 42,3. Мајк Портер има исти проценат ван линије за три поена, док Ерон Гордон има најбоље проценте шута у досадашњем току каријере.

Денвер нема адекватну замену за Николу Јокића на центарској позицији, али она такорећи није ни потребна, јер Јокић игра скоро 40 минута у просеку, а у периоду кад је центар Србије на клупи, његову улогу у ниској петорци успешно обавља Ерон Гордон, а поготово ветеран Џеф Грин.

Оно што је "проверен рецепт" за освајање прстена је када је игра једног тима заснована на својим пиковима са драфта, што је управо случај са Денвером.

Јокић је изабран као 41 пик 2014. године, Џамал Мари биран је са 7. позиције 2016. године, са 14. позиције је изабран Мајкл Портер, док је Брус Браун у години за нама Денверу придружио као 22. пик.

Никола Јокић, више од лидера екипе

Осим што води екипу у три основне статистичке категорије, поенима, скоковима и асистенцијама, Никола има улогу лидера на паркету и ван њега, а понекад и тренера своје екипе који сам бира акције.

Центар Денвера на мечеве долази елегантно обучен, често у свечаном оделу, поздравља се са децом и навијачима понашајући се као узор осталим кошаркашима екипе.

Репезентативац Србије предводи екипу у изласцима на терен, држи говоре екипи, а понекад и црта акције за свој тим током тајмаута.

 Јокић је ове сезоне, а поготово у плејофу, показао да неће "на силу" ићи на поене уколико има расположене саиграче око себе, већ ће игру усмерити ка играчима којима те вечери "ради рука".

Џамал Мари схватио своје место

Лејкеси су 2020. године избацили Денвер из плеј-офа 4:1 у серији, Мари је упркос партијама са високим бројем поена био терет Нагетса. Плејмејкер и друга звезда тима није био довољно активан у одбрани, док је у нападу трошио велики број лопти и узимао лоше шутеве.

Сада је, коначно, сазрео као играч.

Обуздао  је темперамент, који га је кочио у ранијим сезонама, и сада много боље разуме кошарку. Не понаша се више као колеџ кошаркаш који мора да се "прода" НБА екипи, смањио је број потрошених лопти и избегава шутеве у ранијим фазама напада, који су раније умели да буду кобни по Денвер.

"Плава стрела" је схватио да његов МВП не може све сам и да мора да дигне ниво своје игре када је то највише потребно, када Никола Јокић није на свом препознатљивом нивоу.

Канадски репрезентативац је у трећем мечу серије против Лејкерса у првом полувремену када Јокић није уобичајено доприсио нападу убацио 30 поена са шутем 13 од 20 из игре.

Лејкерси у центру пажње и кад убедљиво губе

Екипа из Лос Анђелеса убедљиво губи од Денвер нагетса, али је у већем фокусу медија у Америци.

Иако због тога Денвер изгеда потцењено што је донекле и истина, природно је да су Лејкерси који су знатно већа франшиза, са богатијом историјом и већим кошаркашким именима у центру медијске пажње.

Лејкерси су уз Бостон са 17 титула шампиона најуспешнија франшиза лиге, а потенцијална титула ове сезоне једну од две екипе ставила би испред друге, па не чуди зашто је пажња медија усмерена према ове две екипе у серијама у којима играју. И губе.

Франшиза Лејкерса вредна је шест и по милијарди долара, док Нагетси вреде нешто мање од две, па самим тим није велико изненађење да су маркетинг и медијска позорност више наклоњени клубу из Калифорније.

Уосталом пажња на Лејкерсе усмењена је и због Леброна Џејмса који је вероватно најбољи, а ако не најбољи најдоминантнији кошаркаш 21. века и само један у низу великих имена која су носила дрес Лејкерса.

У жуто-љубичастом дресу истакли су се и Џери Вест, Елџин Бејлор, Џорџ Мајкан, Вилт Чемберлејн, Меџик Џонсон, Карим Абдул Џабар, Меџик Џонсон, Шекил О'Нил и Коби Брајант

Док су велика имена Денвера, Алекс Инглиш, Дикембе Мутомбо и Кармело Ентони, који је управо најавио повлачење из активног играња.

Потенцијално једна од највећих "underdog" прича у историји

Упркос томе што су Нагетси били први у Западној конференцији, не добијају поштовање које заслужују и баш је то разлог који их силовито гура напред.

Нагетси у својој екипи ове године немају МВП-ја лиге, немају играча у првој петорци лиге, кошаркаша у првом дефанзивном тиму, тренера сезоне, шестог играча, или новајлију године.

Нико од екипе из Колорада није понео неку од престижних награда која се додељује по завршетку регуларног дела сезоне, па је реч "underdog" која означава неког ко је потцењен и из другог плана циља на највиши успех у потпуности оправдава. Уосталом, и сами знају да ће ако узму шампионски прстен сви опет писати о њиховом противнику, како се сада чини, Мајамију.