Американци пет година без МВП играча – "Дођоши" владају НБА лигом

Последњи пут кад је Американац освојио НБА МВП награду:

1. Није било прве глобалне пандемије у историји
2. Последњи рат на тлу Европе био је на Косову и Метохији 1999.
3. Није било "Black lives matter" покрета и демонстрације, ни културе "отказивања"
4. Инстаграм је био надмоћан над Тик-током
5. Марадона, Пеле, Коби, Бил Расел, Шекуларац, Моца, Миха и Радомир Антић били су међу нама
6. Највећи музички хит је био Дрејк са "God’s plan", а биоскопски "Осветници: Бескрајни рат" и "Црни пантер"
7. Принц Хари и Меган Маркл још били чланови краљевске породице
8. Кренула је ера Црвене звезде од шест титула

Смена генерација у корист интернационалаца

Деценија Леброна, Карија, Дурента, Вестбрука, Лиларда, Хардена, Ленарда и Ирвинга завршавала се и долазиле су нове снаге спремне да заузму њихово место. "Дођоши“ жељни успеха у обећаној земљи.

За тренутну доминацију интернационалаца у "колевки кошарке" заслужне су деценије искуства и знања. Пут су крчили Новицки, Гасол, Дивац, Петровић, Стојаковић, Ђинобили, Паркер, Неш, Олаџувон, Кукоч, Минг и остала велика имена кадра да покажу да кошаркашких мајстора има по целом свету. Подигли су стандарде за ових 35 година "отварања граница" толико да ако сте перспективни кадет или јуниор на било којој тачки на планети, НБА скаути знају за вас. Пример за то је Француз Виктор Вембањама, сигурни први пик надолазећег драфта.

Глобализација је достигла врхунац. НБА кампови се одржавају у Европи и Африци, наши клинци иду на колеџе, повезују се преко друштвених мрежа са вршњацима по иностранству, бивши играчи и искусни тренери су чланови стручних штабова. Узајамна размена информација за САД је већа него икада пре. Американци више нису толики "баук".

Уколико обратите пажњу на изјаве великих НБА имена из осамдесетих, деведесетих и са почетка 21. века, већина ће истаћи да је у њихово време било боље. Очекивано. Нагласили би да је игра била чвршћа, одбране тврђе (што је тачно), свачије име би напумпавали и гарантовали да би "особа икс" данас убацивао 40 по мечу. Тад је, рецимо, имао 13 поена по утакмици. Ако се ближе анализира оно што замерају данашњем НБА и тврде да се изгубило, то су управо квалитети европске кошарке. Физикалност, чврстина, познавање основних елемената, играње главом. Интернационалци су цењени јер све то имају, недостају им атлетски квалитети. На њу се домаће узданице превише ослањају, уверени да ће све остало надоћи само од себе.

Кућно-теренско васпитање

Сем система такмичења средњих школа и колеџа, у САД постоje и програми Аматерске спортске уније (AAU) – непрофитна волонтерска организација чији је главни циљ окупљање деце жељне да се опробају у спорту против вршњака. Неозбиљнија верзија нама познатог система млађих категорија. Сакупи се 50 школараца нижих узраста, поделе се у екипе, дају им се дречаво-шарени дресови, преда им се лопта и креће јурњава. И тако од града до града, турнеје и турнири по целој САД. Деца се надигравају, али се форсира индивидуални учинак. Од малена "ја, па ја“. Потпуна слобода без последица. У Европи те већ од 12-13 године предодређују за велика дела, играш за национални тим, памтиш акције и ситеме одбране. Можеш да будеш грађом, висином и атлетским предиспозицијама изнад саиграча, али те сачекају одрасли људи у првом тиму.

Из таквог окружења дођеш у НБА где имаш максималне услове. Захтева се професионализам. Решеност за напретком. Уколико хоћеш, имаш на располагању број телефона помоћног тренера, салу, теретану, физиотерапеуте, нутриционисте, психологе... Покажи вољу и изаћи ће ти у сусрет. То је доказао МВП тројац. Надокнадили су физичку спрему до највишег ступња. Придодали још неке елементе својој игри и ето их на врху. Постали су лидери сјајних тимова у лиги која форсира максимално коришћење јединствених талената. Ако можеш сваку ноћ да дођеш до трипл-дабла или 30 поена, лопта је твоја.

Спектакуларна грађа, невероватне предиспозиције, распон руку, одраз, брзина красили су Адетокумба и Ембида по доласку у лигу. Надограђивали су технику. "Џокер" супротно. Јанис је био резерва у друголигашу, Никола није играо за "вечите“ ривале, а Џоел до петнаесте године није ни помишљао о кошарци.

Иза себе остављају звезде у најбољим гoдинама Џејсона Тејтума, Девина Букера, Карла-Ентонија Таунса, Ентонија Дејвиса, Донована Мичела... Млађи нараштаји још морају да одрасту, конкретно Џа Морант и Зајон Вилијамсон.

НБА је постао стециште најбољег што планета има у кошарци и због тога је најпопуларнија лига из "велике четворке“ ван граница САД. Самољубиви Американци не трпе кад нису први у свему, нарочито у спорту који су смислили. Добили су лекцију. Остатак света буја од квалитета и знања и не либи се да уђе укоштац са поноситом светском силом.