Почео је НБА плеј-оф Запада - "Добар, лош и зао" у походу на шампионски прстен

Стиче се утисак да је напокон завршено доба доминације једног или два тима у ком се налази пажљиво селектован скуп играча, те да ће сваке наредне године друга екипа стићи до финала и крајњег циља, НБА прстена.

Распоређеност талената по екипама у лиги никада није била равноправнија, поготово у Западној конференцији која је до сада била синоним за доминацију једног тима.

Иако на први поглед нема сличности, НБА плеј-оф поготово на Западу подсећаће на неке од епских вестерн филмова. Наслућује се обиље тензије, узбуђења, неизвесних дуела, мечева на све или ништа, заједништва, али и свађа и физичких окршаја (додуше на терену).

Све су ово елементи који спајају бисере кинематографије Леонеових "Шпагети вестерна" и завршницу најпознатијег клупског кошаркашког такмичења на свету. 

"Дивљи, дивљи запад"

Већ се од старта сезоне, првих неколико кола видело да ће на Западу екипе које планирају да дођу до плеј-офа морати да прођу кроз "Ројал рамбл" - догађај који организује Америчка рвачка асоцијација у ком се у једном рингу бори неколико такмичара, a само један излази као победник.

Изузев Денвера и Мемфиса који су имали преко 50 победа у регуларном делу сезоне, борба за осталих шест плеј-оф места била је неизвесна. Разлика између трећепласираног Сакрамента и Минесоте која је последња изборила плеј-оф место је свега шест победа.

На прву реч не звучи мало, али с обзиром да свака екипа у регуларном делу сезоне игра 82 утакмице разлика од ових шест еквивалентна је са два кола Евролиге.

Денвер је прва екипа која је обезбедила своје место у нокаут фази, други је то учинио Мемфис, Клиперси и Голден стејт су у последњем колу обезбедили пету и шесту позицију, док су Лејкерси и Минесота кроз доигравање успели да одрже наде за титулом остављајући иза себе Њу Орлеанс и Оклахому.

Колико је конкуренција била јака говори чињеница да су Далас и Портланд остали ван "Незгодних осам".

"Добар, лош, зао" = Јокић, Џејмс и Дурент

Италијан Серђо Леоне задужен је за један од највећих бисера кинематографије. Његова трилогија која прати безименог јунака важи за једну од најбоље снимљених икада. Последњи део исте, филм "Добар, лош, зао" подсећа на овогодишњу борбу на титулу тројца Јокић, Џејмс и Дурент.

Никола Јокић је "Блонди" (тумачи га Клинт Иствуд), протагониста филма, упркос томе што је плаћеник, има квалитетне људске особине и увек донесе добру одлуку, која не повређује никог (осим негативаца наравно).

Лебронова сличност са "Туком" који је лош, али се некако увек нађе на правој страни идентична је његовој каријери и стилу живота. Џејмс је познат по својој ароганцији на терену, расправи са судијама, противницима па и саиграчима за многе је једна од асоцијација на познатог кошаркаша.  Поред тога, Леброн је 2010. године отишао у  "супер-тим" Мајами да би се докопао титуле, што је још једна ставка која се често користи против њега.

Дурент је превазишао све и без дилеме, он је главни "негативац" међу њима тројицом, па је самим тим он "Одметник" коме је једини интерес да дође до блага, у овом случају НБА титуле. Дурент је током каријере мењао доста екипа. Увек је прелазио у ону јачу па је због тога међу навијачима Оклахоме добио надимак "змија", то је урадио и последњи пут, појачао је Финикс сансе, који озбиљно циљају трон.

Нагетси и Никола Јокић по сценарију "Како је освојен Запад" нападају Минесоту

Денвер је апсолутно заслужено обезбедио прво место на Западу и самим тим на папиру има најлакшег плеј-оф ривала, у овом случају Минесота тимбервулвсе који су у последњем дуелу савладали екипу Оклахоме.

Сама реч нагет (у буквалном преводу грумен злата) асоцира на Колорадо реку и "златну грозницу" у овом случају грозницу за НБА титулом која траје од оснивања тима 1967. године јер би им то била прва у историји.

А кад је то изводљиво ако не када тим води двоструки, потенцијално и троструки најкориснији кошаркаш лиге а тим је убедљиво завршио на првој позицији у регуларном току сезоне.

Незахвално је говорити о Николи Јокићу који је више од половине своје екипе а захваљујући коме своје најбоље сезоне у каријери игра велики број кошаркаша.

Калдвел Поуп ове сезоне има најефикаснију сезону иза себе, а налази се у заласку каријере. Мајкл Портер млађи уз Ерона Гордона, такође имају сезоне са једним од најбољих процената у каријери, док се игра Џамала Мареја такође доста ослања на Јокићеву игру кроз пикенрол и његова удвајања око рекета након којих добија мноштво отворених шутева, али и поене из утрчавања.

Иако је Денвер велики фаворит, не треба олако одбацити екипу Минесоте чији стубови игре су центри Руди Гобер и Карл Ентони Таунс. Ипак, највећа офанзивна претња долази од бек-крила Ентонија Едвардса који је први поентерски избор екипе.

Уз искуство које има први плејмејкер Мајк Конли, екипа из Минеаполиса је и више него озбиљна претња за најбољи тим Запада из регуларног тока сезоне.

Леброн преко Мемфиса јури "Воз у 3.10 за Јуму"

Време Леброна Џејмса полако пролази. Један од најбољих кошаркаша свих времена све је ближи петој деценији. 

Упркос томе да се устоличио на трону највећег броја постигнутих поена у лиги "Краљу" недостају титуле. Његову бриљантну каријеру вредну дивљења пратиће "пошаст" звана порази у НБА финалима.

Једна од последњих прилика да се докаже, прилика да ухвати последњи воз који ће га одвести у ново финале можда је баш ова сезона и овај плеј-оф.

Иако је 30. децембра напунио 38 година, то се мало односи на његову игру и још увек је прва опција свог тима, који још има и једног од најбољих високих играча Ентонија Дејвиса.

Повратак Диенџела Расела из Минесоте са којим је пристигао и Малик Билзи вратили су тиму из Лос Анђелеса и игру и наду које су бледеле на средини сезоне.

Уз Остина Ривса који се показао као поуздан шутер и интелигентан кошаркаш ту је и Патрик Беверли који је задужен за "прљаве послове" у екипи.

Лејкерси имају комплетан тим, у нападу могу да прете и из обруча, али и ван линије за три поена, што их чини више него озбиљном претњом за другопласирани Мемфис.

Мемфис је екипа која је и по квалитету и по стилу игре слична Лејкерсима од средине сезоне и доласка Расела и Бизлија из Минесоте.

Иако су регуларни део сезоне завршили као други на Западу, често се чини да се игра Мемфиса експлицитно ослања на Џа Морента, плејмејкера екипе који је и прва звезда тима.

Експлозивни Морент поред своје брзине и улаза, ослања се доста и на шут за три поена, што је главно оружје и Десмонду Бејну.

Поред њега, Џерен Џексон, крилни центар који се доказао својом поливалентношћу (склоношћу да одигра све што се од њега тражи) може да направи проблем свакој екипи како у нападу тако и у одбрани својим блокадама. 

У одбрани је за Дејвисазадужен Стивен Адамс, Аустралијанац који нема претерано добре офанзивне карактеристике, док је у одбрани и скоку више него преко потребан екипи. Оно што је додатни куриозитет је чињеница да својим изгледом невероватно подсећа на глумца Џејсона Момоу.

"Дивља хорда" из Сакрамента напада шампионе

Прошло је време у ком је Сакраменто био тотални аутсајдер и служио екипама да поправљају скор.

После Дивца и Стојаковића, а потом и 2006. када су последњи пут ушли у плеј-оф наступио је период лоших сезона за ову екипу, који је коначно прекинут.

Потпуно неочекивано, испод радара, Сакраменто је одиграо најбољу сезону у последњих 20 година. Након лоших одлука управе у последњем периоду, Сакраменто је направио неколико добрих потеза који су му донели екипу која је регуларни део сезоне завршила на високом трећем месту.

Кингси су већ "начели" Вориорсе. Синоћном победом 126:123 повели су 1:0 у серији. Чини се да недостатак искуства није проблем за екипу која је попут "Дивље хорде" у истоименом филму рушила све пред собом.

Жеља кошаркаша Сакрамента у потпуности је надокнадила недостатак искуства, што се може очекивати и у наредним утакмицама. Плејмејкер Кингса Диерон Фокс око ког је екипа и креирана са 38 поена али и понашањем био је прави лидер екипе на терену.

Малик Монк, озбиљно је схватио своју улогу шутера, те је меч завршио са 32 поена, што му је водиља у наставку плеј-оф серије.

Упркос поразу, Голден Стејт је шампионски тим. Кари, Томпсон и Грин играју више од деценије заједно. уз младе снаге, Вигинса и Пула представљају прави терор ван линије за три поена.

Ипак, оно што представља потенцијални проблем је недостатак офанзивне претње испод коша. Вориорси немају класичног центра, а Дрејмонд Грин и Кевон Луни нису довољно способни да све време парирају Алексу Лену и пре свега Домантасу Сабонису. 

Недостатак високог играча у рекету неосетан је док Кари, Томпсон и Пул погађају са дистанце, али када их шут стане, ту наступају проблеми за шампионе.

"Тачно у подне" двобој Клиперса и Санса

Њихов дуел погледом на временски интервал неће бити тачно у подне, али ако се њихов окршај посматра са гледишта уједначености и приступа две екипе, ово ће бити најнеизвеснији и најзанимљивији двобој прве рунде плеј-офа.

Санси су сезону завршили са 45 победа, док су Клиперси уписали једну мање.

После пораза у финалу 2021. године и неочекиваног пораза од Даласа у осмини финала 2022. године Финикс у трећем узастопном учешћу у плеј-офу тражи срећу.

Долазак Кевина Дурента, знатно је појачао екипу Финикса, која са његовим офанзивним способностима уз мало среће без проблема може да створи проблем свакој екипи.

"Пргави" Крис Пол иако није прва звезда тима због ауторитета важи за лидера екипе. Поред своје способности да одигра квалитетну одбрану и изнуди фаул у нападу, пол има одличну визију терена којом лако разиграва центра Ејтона или добре шутере Букера и Ворена.

Поред тога што има одличан шут, Девин Букер сам може да створи поене ниоткуда, чак и да "проради" након серије лоших шутева који би стегли већем делу играча.

Пажљиво је Кевин Дурент бирао екипу у коју ће отићи, уз његов офанзивни квалитет, шут са дистанце и игру из поља, Финикс је екипа која серију може да заврши већ после четири утакмице, да не играју против Клиперса наравно.

Иако ће бити хендикепирани неиграњем Пола Џорџа, Клиперси су показали да се не смеју потценити.

Услед недостатка овог крилног кошаркаша, екипа из Лос Анђелеса пронашла је алтернативна решења да појача свој тим.

Из градског ривала Лејкерса, довели су Расела Вестбрука коме је нова екипа одговарала. Кавај Ленард главни је играч своје екипе како у нападу тако и у одбрани.

Клиперси са високим ирачима Морисом и Зубцем, потом Ковингтоном и поменутим Вестбруком и Ленардом имају потенцијално најбољу дефанзивну петорку, не само на Западу већ и у читавој лиги. 

Баш то је главни разлог због чега се на овај плеј-оф дуел гледа на један од најузбудљивијих.

Попут вестерн филмова, сваки плеј-оф, а поготово овај са сигурношћу ће донети обиље тензије, узбуђења, неизвесних дуела, мечева на све или ништа, заједништва, али и свађа и физичких окршаја (додуше на терену).