Одлазак Саше Обрадовића – раскорак између црвено-белих жеља и корона реалности

Саша Обрадовић и Црвена звезда, помало неочекивано, раскинули су сарадњу, само шест месеци откако је некадашњи репрезентативац представљен као највеће појачање летњег прелазног рока.

Управа црвено-белих очигледно није била задовољна резултатима тима, који је у Евролиги забележио скор од пет победа и 11 пораза, а у Јадранској лиги девет победа и само један пораз.

Ако је пре десетак дана Обрадовић био на раскрсници, убедљив пораз од Зенита (98:69) одвео га је у слепу улицу одакле, очигледно, није било излаза.

Обрадовић је у Звезду стигао као легенда клуба, југословенске и српске кошарке, али и као озбиљан стручњак, који је занат пекао у Алби, Локомотиви и Монаку.

Навијачи црвено-белих, али и управа, очекивали су од Саше да донесе стабилност и искуство, да предводи тим макар до четвртфинала елитног такмичења, али у пракси од тога није било ничега.

Да ли је Обрадовић могао боље

Само пет победа у 16 одиграних утакмица у Евролиги, три победе из осам одиграних утакмица на домаћем терену – звучи заиста мало.

Али, да ли је то заиста случај.

Утисак је да Саша Обрадовић није добио праву прилику. Сарадња је раскинута прерано, о чему сведочи податак да је Звезда први евролигашки тим који је заменио тренера од почетка нове сезоне.

У сличној ситуацији недавно је био и Партизан, па, без обзира на објективно лоше резултате наша два тима у Европи, не може се избећи питање – да ли су смене тренера у "корона условима" заиста право решење.

Звезда јесте претпоследња на табели Евролиге, али по пет победа забележили су и Асвел и Панатинаикос, док тек победу више имају Фенербахче и Алба. Осмопласирана екипа Жалгириса има четири победе више од Звезде, а то није недостижна предност, макар не у овој фази такмичења.

Химки је закуцан за дно табеле. Руски тим има далеко већи буџет од Звездиног, објективно гледано и квалитетније играче од црвено-белих, али је Римас Куртинаитис и даље на клупи екипе из Подмосковља.

Пандемија коронавируса у великој мери обликовала је текућу сезону. Неизвесној ситуацији допринела је и сама Евролига доношењем па мењањем "корона протокола"

Велики број мечева је одложен, па касније одигран. Играчи су под константним пристиском да се не заразе, пошто би то значило моментално стављање комплетне екипе у карантин, а у блажој варијанти одсуство са терена бар две седмице.

Корона је "отерала" навијаче са трибина, што је у случају Црвене звезде велики хендикеп, не само у финансијском смислу. Добро је познато да су кошаркашки навијачи у Србији играч више за екипу на терену, али Обрадовић за шест месеци није имао прилику да осети ту енергију са трибина.

Звезда је током сезоне имала и кадровских проблема, повреде и коронавирус обликовали су тим од утакмице до утакмице. Неколико играча доведено је накнадно, што је умногоме отежало посао Обрадовићу у припреми утакмица и склапању идеалних петорки.

Радоњић као ватрогасац

Управа Црвене звезде је пожурила са одлуком о смени Обрадовића, вероватно и имајући у виду чињеницу да је Дејан Радоњић слободан и спреман за сарадњу, а такву прилику црвено-бели нису желели да пропусте.

Црногорски стручњак долази у клуб у којем је стекао име и славу - најтрофејнији је тренер у историји црвено-белих, зна систем, познаје људе у клубу и његова појава могла би да размрда екипу запалу у летаргију.

Кажу да је свака промена – промена набоље. Радоњић би свакако требало да донесе напредак у игри црвено-белих, макар то била последица тренутног шока.

Како би се завршила црвено-бела сезона са Обрадовићем на клупи никада нећемо сазнати, али утисак је да је Звезда могла и морала много више да извуче од једног од најталентованијих српских тренера и да истрпи резултате који тренутно нису у складу са очекивањима клуба.

Да ли је проблем заиста у резултатима или у тим очекивањима – видећемо у наредном периоду.