Може ли Филиповски да преокрене Партизанову "мртву" сезону

Само четири победе, по две у АБА лиги и Еврокупу, и чак шест пораза доживели су кошаркаши Партизана на почетку сезоне. Од тима од којег се очекивало да нападне трофеј у АБА лиги и далеко догура у другом по квалитету европском такмичењу – заиста премало.

Нешто је морало да се мења, а избор је пао, најлогичније, на тренера. Владо Шћепановић је легенда црно-белих, али није успео да направи хемију у екипи која би остварила очекиване резултате.

Неколико фактора утицало је на лоше резултате Партизана на почетку нове сезоне.

Одлазак Тринкијерија пореметио играче

После веома успешне сезоне, која је несрећно по Партизан прекинута епидемијом коронавириса, екипу је напустио Андреа Тринкијери.

Италијан је у две сезоне направио одличан посао и од тима који је тражио своје место у хијерархији регионалних и европских клубова, направио екипу која је у прекинутој сезони освојила два трофеја и била доминантна у преостала два такмичења која је играла.

Црно-бели су пред плеј-оф АБА лиге имали најбољи скор, док су у Еврокупу, пред четвртфинале, били међу главним фаворитима за пласман у финале, а резултатима су осигурали предност домаћег терена до краја такмичења.

Ипак, сезона је прекинута и сав напоран рад и труд који су црно-бели уложили да се коначно домогну пласмана у Евролигу, пао је у воду. Италијан је одлучио да напусти Партизан и пресели се у Бајерн, где ове сезоне бележи врхунске резултате у много јачој конкуренцији него што су то били АБА лига и Еврокуп.

На место тренера дошао је Владо Шћепановић, којем су, иако је блиско сарађивао са Тринкијеријем, недостајали искуство и харизма, а чини се и однос са играчима, како би наставио тамо где је Италијан стао.

Без Јарамаза трпи напад, без Мозлија одбрана

Црно-бели су између две сезоне добро пазарили у прелазном року. Окосница екипе остала је на окупу, а новајлије делују као врло квалитетни играчи, па се може рећи да Партизан има и јачи тим него прошле сезоне.

Уместо Корија Волдена доведен је Коди Милер-Мекинтајер, док су места упражења одласцима Џејмса Мекадуа и Стефана Бирчевића заузели Ерик Мика и Стефан Јанковић, који се вратио са позајмице. Немања Дангубић дошао је као највеће појачање ове сезоне, уместо Американца Реџија Рединга.

Међутим, повреде Огњена Јарамаза и Вила Мозлија потпуно су пореметиле екипу. Млади бек се током прошле сезоне, а нарочито почетком ове, наметнуо као један од најважнијих играча Партизана, док је Вил Мозли незаменљив када је одбрана обруча у питању.

Партизан игра тимску кошарку, цео тим функционише као механизам, па квар једног шрафа може угрозити интегритет комплетног строја.

Јарамаз је играч који може решити утакмицу, било шутем за три поена, било продором под кош, што ми је вероватно најјача карактеристика. Партизан је повредом репрезентативца Србије изгубио ту разноврсност у нападу.

Мозли је доминантан под својим обручем, не толико под противничким. Његова скочност и осећај за блокаду удаљавали су противничке играче далеко од коша црно-белих, што је резултирало мањим бројем примљених поена.

Када се томе дода чињеница да појединим битним играчима, пре свега Рашону Томасу и Радету Загорцу, недостаје константност у игри, јасно је да је екипа игра далеко лошије од свог потенцијала, али то је нешто што врло лако може да се промени.

Недостаје хук са трибина

Епидемија коронавируса не само да је уништила протеклу сезону већ својим пипцима угрозила и текућу. Кошаркашке утакмице широм Европе махом се играју без присуства публике, што је велики минус за Партизан када игра на свом терену.

Навијачи црно-белих, које многи називају најбољим на Старом континенту, већ деценијама дају ветар у леђа кошаркашима, па није погрешно употребити излизану фразу "шести играч на терену", када су они у питању.

Управо је недостатак подршке са трибина вероватно утицао на црно-беле, који су поражени као домаћини – изненађујуће против Борца, несрећно против Будућности и врло болно против Буржа.

Поред тога, црно-бели су од Хувентуда изгубили добијен меч, Игокеа је славила победу после продужетка, док је, у складу са традицијом, од Уникса доживљен убедљив пораз.

Чињеница је да су црно-бели могли и морали боље да почну сезону, али такође истина је да већ порази не крају знатно да утичу на наставак борби на оба фронта.

Само је потребно је да екипа врати самопоуздање и почне да побеђује, квалитет није споран. И управо ће то бити главни задатак новог тренера.

Филиповски као психолог, више него као тренер

Сашо Филиповски, словеначки тренер који се и у неким ранијим прелазним роковима помињао као потенцијално решење за место тренера Партизана, изабран је да буде човек који ће вратити црно-беле на победнички колосек.

Филиповски је предводио тим у дуелу са Задром, где су црно-бели остварили победу, али то свакако није утакмица из које се могу изводити валидни закључци. Партизан није блистао против Задрана, али основни циљ је испуњен, прекинута је серија пораза, а на крају је чак забележен убедљив тријумф.

Следи далеко, далеко важнији меч у Еврокупу, на гостовању у Венецији.

Победа Партизану занатно увећава шансе за пласман међу најбољих 16 и оставља једног од конкурената у подређеном положају. Црно-бели су савладали Венецију у Хали спортова, а није неважна чињеница да су прошле сезоне истог ривала победили у Италији.

Филиповски је имао тек неколико тренинга са екипом, недовољно да пренесе на играче свој стил игре, али сасвим довољно да им улије позитивну енергују пред наставак сезоне.

Партизан против Венеције игра у среду, а победа би свакако са плећа црно-белих бацила терет и притисак који играчи осећају у овом тренутку.

Уколико уђу у серију победа, вратиће се вера у себе која је красила црно-беле прошле сезоне, а квалитет, који ни у једном тренутку није долазио у питање, може екипи донети оно што јој је одузето у прекинутој сезони.