Евролига укида ”20:0-ковид” систем, али не решава проблем

Све је почело 9. октобра одлуком да се неодиграна утакмица Еврокупа између љубљанске Цедевита Олимпије и Бурсе региструје резултатом 20:0 за турски тим, а наставило се губитком Зенита од Валенсије и Басконије истим резултатом у Евролиги (данас, среда 14. октобар око поднева).

Још три утакмице биле су на том путу, пошто су отказане (Асвел-ПАО, Асвел-Црвена звезда) у Евролиги, те Венеција-Бурж у оквиру Еврокупа.

Иако су све те одлуке биле по закону, строгом али ипак закону (наравно, реч је о специјалном протоколу који је усвојен уочи сезоне и са којим су добрано били упознати сви клубови), а који је јасно дефинисао смернице за деловање у ситуацијама у којима се услед заразе коронавирусом угрози здравље играча, тренера и помоћног особља или не постоје услови за одигравање мечева.

Евролига се све до данас, до неких 18 часова тога и (слепо) држала, али је ипак попустила пред жалбама, зашто не рећи и вапајима клубова и њихових играча да им се ипак омогући да побеђују или губе на терену, а не за ”зеленим столом”.

Малком Дилејни из Милана, Крис Синглтон из Ефеса, Алекс Абринес из Барселоне, те бивши играч Црвене звезде а сада члан Зенита Били Берон само су неки од играча који су путем друштвених мрежа исказали своје незадовољство поступањима руководства Евролиге и њених дисциплинских органа.

Напослетку, само неколико сати након што је озваничено да Зенит губи два меча у Шпанији без борбе, дошло је до промене у ставовима Ђордија Бертомеуа и његових сарадника.

Европским медијима и новинарима у среду поподне послато је ново саопштење, у којем је најављена кључна промена протокола - за неодигране утакмице више не важи правило ”осам играча на терен или пораз 0:20”, већ ће се за све утакмице чије одигравање није могуће у раније заказаном термину тражити нови термин.

Како се наводи, та одлука ће се односити на све будуће случајеве, али и на ових шест мечева са почетка текста.

Из такмичарског угла ово је добра и најпоштенија одлука, којом ће се сачувати суштина спорта - да се победник одлучује на борилишту.

Она пак отвара питање ионако згуснутог, често и нехуманог календара такмичења, у којем ће се тражити слободни термини.

На све то, ту је и нејединство, или боље рећи несарадња између битних кошаркашких субјеката Европе, па се зато рецимо не може очекивати да Фиба изађе у сусрет Евролиги и њеним такмичењима у време својих репрезентативних ”прозора” (опште је позната нетрпељивост између те две организације), или да рецимо најјача национална лига на континенту, шпанска АЦБ (Ендеса) лига уступи своје термине и стави себе испод Евролиге.

На крају крајева, а и зашто би(?), имајући у виду како је Евролига наступала када су те стране позивале на договор и компромис и какве је односе гајила са истим.

Када би ову новонасталу кошаркашку ситуацију у Европи покушали да представимо просечном Србину негде у унутрашњости, као коментар на позицију Евролиге у свему, могуће да би добили ону народну: ”Сеци уши, крпи д**е!”.

Мада ни таква народно-хируршка интервенција не би у овом случају гарантовала решење проблема...

Марко ЉУБОМИРОВИЋ (@LjubomirovicM)