Бора Ценић, човек који је "открио" Игора Кокошкова, напунио 90 година

Игру под обручима прати и живи и сада као деведесетогодишњак.

"Сама кошарка из године у годину се мења. Много се брже игра, много више скокова има. Много агресивности има у игри. Ми морамо да будемо у складу са тим, да се понашамо. Ја да мењам нешто не могу. Време мења", каже Ценић, који је као играч носио је дрес Жељезничара и Радничког, а играо је и за београдски БАСК.

Али, након само две године схвата да би као тренер могао више да пружи.

Са кошаркашицама Радничког, међу којима су Милица Радовановић, Јелица Калинић, Боска Пешић и Загорака Жеравица четири пута је био првак Југославије. Са женском репрезентацијом 1968. године осваја сребрну медаљу на Европском првенству у Италији.

"Мислим да сам многима помогао да напредују и да буду још бољи. Да не говоримо о најбољима. Мој играч је својевремено као јуниор био и Дуда Ивковић. Подједнако сам се трудио да добро радим свуда. Са женским националним тимом радио сам годинама. Пуно година сам радио са младом женском репрезентацијом и са јуниоркама, а касније сам радио и са јуниорима. Пар година сам био селектор млађих мушких селекција".

Без размишљања одговара да му је највеће задовољство чинио рад са младима, а његову школу су прошли и бивши и садашњи селектори Србије: Саша Ђорђевић, Игор Кокошков и Марина Маљковић. Верује да је будућност српске кошарке у сигурним рукама.

"Ми имамо толико младих играча који су способни да остваре добар резултат. Можда ћемо бити изненађени колико су неки млади играчи достигли врхунски квалитет".

Његов несебичан рад донео му је и награду за животно дело Удружења кошаркашких тренера Србије, као и сребрну лопту КСС.